BEOGRAD, Srbija se može pohvaliti kvalitetom svojih oranica.
Najplodnija žitnica Evrope, međutim, daje daleko manje prinose od posnijih brazdi. Dok se u Srbiji po hektaru dobije oko 3,5 tone pšenice, Holanđanin požnje tri puta više. A samo za koju godinu stranci će steći pravo da ravnopravno kupuju poljoprivredno zemljište Srbije. I to, ako je suditi po važećim cjenovnicima, za upola manje para. Srbija ima 4.218.000 hektara obradivih površina. To je oko pola hektara po svakom stanovniku. Država Srbija i preduzeća su vlasnici desetine obradivih površina, a sve ostalo je u rukama farmera. Oni, međutim, po pravilu gazduju “mrvicama”. Čak 60 odsto vlasnika zemlje posjeduje do tri hektara, a svega 0,5 odsto ima posjed veći od 20 hektara. A cijene su još daleko od evropskog prosjeka.
U Vojvodini, najjeftinija je zemlja u Banatu. Hektar se može kupiti za 2.000 evra – kaže Nedeljko Malinović, direktor agencije “Legat”. U Bačkoj je hektar oko 8.000 evra, a u Sremu, zbog blizine Beograda od 8.000 do 10.000 evra. Nedaleko od industrijskih zona, hektar je skuplji, jer se očekuje da će biti preimenovan u industrijsko. Stranci se interesuju za cijene zemljišta, ali ih zanimaju velike parcele, ne ispod 1.000 hektara. Mislim da treba dozvoliti strancima da kupuju zemlju, ali država Srbija mora da ograniči površinu. Inače, jedan šeik za milijardu evra može da kupi pola Vojvodine.
S druge strane, prosječna cijena hektara u Evropskoj uniji je 20.000 evra. Ali, idu i do 100.000 evra. Što ima manje zemlje, cijena je veća, pa je najskuplja oranica u Holandiji. Hektar se cijeni i 75.000 evra. A po kvalitetu, kažu stručnjaci, teško se može mjeriti sa srpskom.
– Država Srbija ne vodi računa o zemlji i tako je godinama – kaže profesor Aleksandar Đorđević sa Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu. – Srbija ima 1,5 miliona najkvalitetnije zemlje u Evropi, pa i svijetu. To je černozem, idealna zemlja za žitnicu. Imamo i oko milion hektara gajnjače, koja je najpogodnija za voćarsko-vinogradarsku proizvodnju. U Srbiji je neophodno strukturu poljoprivredne proizvodnje prilagoditi tipu zemlje i klimatskim uslovima. Srbija mora da završi strategiju razvoja poljoprivrednog zemljišta, koja bi trebalo da bude jednostavna. Takođe, trebalo bi ispitati tržište i tako usmjeravati proizvodnju.
Rokovi
Stranci danas ne mogu zvanično da kupe poljoprivredno zemljište u Srbiji. Može samo firma registrovana ovdje, koja je tako domaća. Prodaja bez ograničenja zaživjeće četiri godine po ratifikaciji prelaznog trgovinskog sporazuma. A ostalo je još samo jedna država da ga potvrdi. Znači da bi vrijeme moglo uskoro da počne da teče. Hrvatska se izborila da na tržište izađe 15 godina po dobijanju statusa kandidata za EU. Prodaju su odložile i Bugarska, Rumunija i Mađarska. Večernje novosti