BEOGRAD, Izbor strateškog partnera za osnivanje nove nacionalne aviokompanije jedina je varijanta o kojoj Srbija trenutno razmišlja očekujući da će do kraja godine riješiti problem zvani „Jat ervejz“. Rezervni plan u slučaju da tender propadne, ne postoji.
Šta je to što država nudi strateškom partneru? Tržište, koje ima potencijal. Tačno, ali i više od 20 kompanija koje lete iz beogradske vazdušne luke, a biće ih još. Imovina „Jata“. Teško da su nekoj aviokompaniji potrebni avioni stari više od dvije decenije. Slotovi, odnosno dozvoljeno vrijeme polijetanja i slijetanja na frekventnim evropskim aerodromima. Onog trenutka kada „Jat“ prestane da leti nova aviokompanija će morati u red za slotove, ako želi da leti za Frankfurt, Hitrou, Šarl de Gol. Uz sve to, novi strateški partner, prema očekivanjima države, treba da se opredjeli prema „Jat ervejzu“, „Jat tehnici“, „Jat keteringu“… Ta „omča oko vrata“ nije potrebna potencijalnom partneru. I na kraju ostaje stručno letačko osoblje, što je jedino što država može da ponudi.
Jat“ nije neizlječivo bolestan, samo država treba da zna šta hoće – kaže ekonomista Predrag Vujović, bivši generalni direktor nacionalne aviokompanije. – Prije nego što je raspisan ovaj tender, koji nije fleksibilan već samo neodređen što će izazvati zabunu kod eventualno zainteresovanih investitora, država je trebalo da donese strategiju o „Jatu“, da precizira šta želi, koliko je novih aviona potrebno, koliki je optimalan broj zaposlenih i koliko sve to košta. Pa da onda odluči. Ovako još samo više potkopava osiromašeni „Jat“. Jer, hoće li neko da kupi „Jatovu“ kartu ako recimo planira da Božić provede u Srbiji, pa neće, jer ne zna da li će „Jat“ tada da postoji.
Država treba da se opredjeli, kaže Vujović, hoće li da leti nacionalna aviokompanija u Kazahstan ili evropske prestonice. Ako hoće u Evropu, ako želi da koristi benefite sporazuma o otvorenom nebu, koji je potpisala, onda treba i da pregovara sa kompanijama iz EU. Eventualni kapital iz Turske, Rusije, Indije nije u skladu sa preporukom Brisela. Država takođe treba da nađe partnera koji će beogradskom aerodromu sa osam povećati broj tranzitnih putnika na 30 odsto.
– Sam „Jat“ od 2000. godine nije restrukturiran, nije doveden na nivo da bi nekome bio interesantan – ističe Vujović. – Trenutno od prodaje aviokarata nacionalne aviokompanije živi više od 2.500 zaposlenih ne samo u „Jatu“ već i firmama, čije je poslovanje vezano za „Jat“. Takođe, budućeg strateškog partnera, ako ga uopšte bude, svakako ne zanima davno potpisani ugovor sa „Erbasom“ to je problem koji država Srbija treba da riješi.
Dobra namjera
– Ukoliko postoje jasne naznake da je neka aviokompanija zaintresovana za bilo koji oblik partnerstva, onda smatram da je tender opravdano objavljen baš sada, sredinom ljeta – kaže za „Novosti“ Saša Vlaisavljević, potpredsjednik PKS i bivši direktor nacionalne aviokompanije. – Ne vjerujem da je tender raspisan bez dobre i temeljne pripreme i nadam se najboljem i za kompaniju i za zaposlene.
Konsultanti
Ako i ovaj, drugi po redu tender za „Jat“, propadne jedino su konsultantske kuće od pokušaja udomljavanja nacionalne aviokompanije imale koristi. „Dilojt“ je treća konsultantska kuća koja je angažovana za „Jat“. Svaka je odradila posao, naplatila uslugu, a „Jat“ nije promijenio vlasnika. Novosti