BEOGRAD, Ukupna štednja u bankama u Srbiji samo za četiri mjeseca povećala se za 500 miliona evra. Zbog visokih kamata koje na oročenje do godinu dana idu i do sedam odsto, u bankama u Srbiji milione evra oročavaju fizička lica iz Engleske, Njemačke, pa čak i Holandije, tvrde bankari.
Štednja u bankama je konstantno rasla tokom cijele prošle godine. Posljednja dva mjeseca, paralelno sa Nedjeljom štednje, u banke je pristiglo novih 45 milijardi dinara. Za toliki rast depozita bankama je trebalo punih pet mjeseci s početka godine. Prema zvaničnim podacima, štediše su u decembru u bankama imale blizu 745 milijardi dinara, a bankari tvrde da su depoziti nastavili da rastu. Tvrde i da je nemoguće da su tolike pare iz slamarica izvukli građani Srbije i da rastu štednje kumuju strani državljani.
Kamate na oročene depozite u evrima u Srbiji nekoliko puta premašuju one u evrozoni, a znatno su veće i od stopa u regionu. Na oročenja u evrima banke u Srbiji daju kamatu i do sedam procenata. Stopa u evrozoni je oko jedan odsto, a i u regionu je prilično teško naći banku koja na oročenu štednju nudi zaradu iznad četiri odsto. Kod susjeda u Sloveniji, na oročene depozite u prosjeku se dobije kamata od 0,3 do 2,2 procenta, pa se u prosjeku na 10.000 evra za godinu dana dobija 160 evra. U Hrvatskoj se na 10.000 oročenih evra na rok od 12 mjeseci dobija četiri odsto, a u Rumuniji 3,2 procenta.
Štednja u Srbiji je povoljnija tim prije što je porez na kamatu 10 odsto. U Njemačkoj se lani taj porez plaćao po stopi od 25 odsto, što znači da ovaj namet proguta četvrtinu zarade od kamata, u Belgiji i Češkoj iznosi 15 procenata, Francuskoj 18, Italiji 27, Engleskoj 20 procenata… Ovaj porez u regionu jedino nema Hrvatska čiji su građani mogućnost da štednju presele u inostranstvo dobili tek početkom ove godine.
– Kamate u Srbiji su prilično visoke i privlače štediše iz cijele Evrope, a stranci samo traže sigurnu investiciju i dobar profit. Novac nam dolazi iz regiona, a sve je više depozita iz Engleske, Holandije i Njemačke. Riječ je o fizičkim licima koji su sa Srbijom povezani uglavnom biznis vezama i koji oročavaju 10–30 hiljada evra. Štednju uglavnom povjeravaju većim bankama, a procedura je vrlo jednostavna jer je uz novac potreban samo pasoš – kaže za „Blic” bankar koji nije željeo da mu pominjemo ime.
U Rajfajzen banci ne kriju da se povećava broj štediša iz inostranstva. U odnosu na 2009. oročeni depoziti stranih fizičkih lica su povećani za oko 20 odsto. Najviše depozita pripada državljanima iz jedne susjedne zemlje, ali i jedne najrazvijenije evropske zemlje – kažu u ovoj banci.
U Unikredit banci nema povećanja broja stranih štediša, ali se slažu da su kamate u Srbiji povoljnije.
– U Italiji, gdje je centrala naše banke, kamata za oročenja do šest mjeseci je 1,5 odsto, a na godinu dana je dva odsto godišnje – kažu u Unikredit banci.
Đorđe Đukić, profesor Ekonomskog faklulteta u Beogradu, kaže da se stranci racionalno ponašaju i da je Srbija vrlo atraktivna za štednju.
– Riječ je o sigurnom ulaganju koje u Srbiji donosi dva i po puta veći prinos nego u Evropi. Ulaganje nije rizično tim prije što su naše banke pokazale stabilnost i visoku kapitalizovanost, čak i u krizi. Takođe, u slučaju da banka bankrotira, Srbija garantuje štednju do 50.000 evra – kaže Đukić za „Blic”.
Đukić upozorava da se ne treba još dugo uzdati u ovako visoke kamate.
– Banke će morati da ih snižavaju jer neće imati gdje da plasiraju toliku štednju. U privredi je sve manje klijenata koji mogu da uzmu kredite, a sve je manje i kreditno sposobnih građana – kaže Đukić. Tako od priliva strane štednje neće biti mnogo vajde jer bi njena korist trebalo da bude u tome što obezbjeđuje bankama novac za kreditiranje.
Neograničen unos novca
U Upravi carina kažu da se u Srbiji može unijeti novac bez ograničenja.
– Carini je dobro prijaviti sve preko 10.000 evra ili je potrebno imati potvrdu o porijeklu novca. U suprotnom se iz Srbije ne može iznijeti više od 10.000 evra – kažu u Upravi carina za „Blic”.
Blic