BERKLI, Što više imaju, ljudi bi trebalo da osjećaju veću potrebu i obavezu da dio toga podijele sa drugima, kažu stari, ali je stvarnost, kaže statistika, drugačija.
Nekada se grčki milijarder Aristotel Onazis dokazivao jahticom Kristinom i malim ostrvom Skorpiosom, a danas to može sebi da priušti bolje plaćena holivudska zvijezda ili lokalni vlasnik maloprodajnog lanca mješovite robe, čak i da je dužan kao Grčka.
Novi bogataši su škrti, sebični, pate od manjka empatije, narcisoidni su, neetični, pohlepni. Nije to zlurada mantra zavidnih siromaha, nego zaključak grupe sociologa i psihologa sa kalifornijskog Univerziteta Berkli.
Bogati su u SAD posljednjih godinu dana u dobrotvorne svrhe izdvojili samo 1,3 odsto prihoda, a najsiromašniji skoro trostruko više – 3,2 odsto. Što bogatiji, to škrtiji, pa i uz činjenicu da su oslobođeni dijela poreza na darovani dio prihoda.
1,3 odsto jednog milijardera sto je puta više od siće koju daju siromašni, ali je u pitanju nešto drugo. Veličina srca.
Nakon ozbiljne depresije koja bogate zemlje drma od sredine prošle decenije, sve više teoretičara poput američkog istoričara Nila Fergusona u knjizi ‘Velika degeneracija’ upozorava na novu stvarnost u kojoj Zapad gubi svoj put. Simptomi su svuda oko nas, piše on: usporeni rast, gomilanje dugova, sve veća nejednakost, sve starije stanovništvo, antisocijalno ponašanje, sve manja socijalna mobilnost.
U novoj stvarnosti jedan odsto Amerikanaca grabi bogatstvo kao u doba ‘Velikog Getsbija’, pa jedan odsto njih posjeduje 35 odsto neto vrednosti SAD i 42 odsto finansijskog bogatstva. Ozdravljenje Volstrita siromašne je učinilo siromašnijima, njih i njihovu djecu, a bogate bogatijima, njih i njihovu djecu. Bogatstvo se nasleđuje, a bogati su sve bogatiji bez sopstvene zasluge – pogledajte bivšu suprugu i kćerke Bernija Eklestona, piše T portal.
Ili se jednog jutra probude bolesno bogati zahvaljujući nekontrolisanoj eksploziji novih tehnologija – pogledajte Marka Zakerberga.
O zemljama u tranziciji u mulju liberalnog kapitalizma, o ruskim oligarsima, o made in China multimilijarderima, omanskim šeicima, bugarskim ‘mutritima’ (mafijaškim bogatunima) i o tajkunima da ne govorimo… (Vijesti)