BANJALUKA, Predloženo uvođenje neoporezivog dijela plate radnika u RS do 150 KM donijelo bi značajno troškovno rasterećenje preduzeća i ublažilo eroziju njihovog obrtnog kapitala i likvidnosti, ocijenila je domaća poslovna zajednica.
Naime, Vlada RS je u Nacrtu ekonomske politike RS za 2014. godinu djelimično usvojila zahtjev privrednika za vraćanje neoporezivog dijela dohotka, ali ne u iznosu do 250 KM, koji je bio na snazi do prije tri godine, već u iznosu do 150 KM.
Privrednici ukazuju da je ukidanje neoporezivog dijela dohotka 2011. uticalo na pad obrtnog kapitala preduzeća i povećanje njihove zaduženosti. To argumentuju podatkom da je obrtni kapital privrede RS na kraju prošle godine iznosio 205 miliona KM, što je za 78 odsto, odnosno za 725 miliona KM, manje u odnosu na 2008. godinu.
Prema računici, predložena fiskalna mjera Vlade RS, bi, primjera radi, preduzeću koje zapošljava 1.000 radnika donijela mjesečnu uštedu od 15.000 KM, odnosno 180.000 KM godišnje.
Radovan Pazurević, direktor fabrike obuće “Sanino” iz Dervente, izjavio je da im izdvajanje poreza za zarade, s obzirom na to da zapošljavaju više od 1.000 radnika, predstavlja ogromni troškovni teret, posebno zbog toga što se bave niskoakumulativnom djelatnošću.
“Industrija kože, tekstila i obuće je uvijek na donjoj ljestvici djelatnosti po nivou profitabilnosti i ukupnog prihoda po osnovu rada, zbog čega nam je neoporezivi dio dohotka veoma bitna stavka. ‘Sanino’ na ime poreza za zarade radnika godišnje izdvaja više od 800.000 KM. Stoga bi bilo dobro da osjetimo pomoć Vlade kroz poresko rasterećenje, jer svaka marka više koja ostane u firmi čini nas nešto konkurentnijima”, istakao je Pazurević.
U Privrednoj komori RS kažu da vraćanje neoporezivog dijela dohotka, uz usvajanje novog zakona o radu, predstavlja ključne zahtjeve poslovne zajednice. Predložena fiskalna olakšica, ističu, predstavlja korak u dobrom pravcu, ali napominju da će u predstojećoj javnoj raspravi o ekonomskoj politici RS za 2014. insistirati da se neoporezovani iznos vrati na ranijih 250 KM.
“Očekujemo, takođe, da će Vlada RS u ekonomsku politiku ugraditi još nekoliko zahtjeva privrede, koji možda neće odmah biti verifikovani u finansijskom smislu, ali će sigurno poboljšati poslovni ambijent”, naglasio je Pero Ćorić, direktor Sektora granskih udruženja Privredne komore RS.
Komentarišući planirano smanjenje budžetskih podsticaja privredi sa 19,6 miliona u ovoj, na 10 miliona KM u idućoj godini, Ćorić je rekao da Vlada ne bi trebalo da “uzima iz desnog džepa da bi stavila u lijevi”.
“Obrazloženje Vlade je da će pored navedenih 10 miliona KM izdvojiti još dva miliona maraka za restrukturiranje preduzeća i dodatnih četiri do pet miliona za podsticaj zapošljavanja, odnosno da će ukupna cifra za privredu biti oko 16-17 miliona KM, odnosno približna ovogodišnjoj sumi. Međutim, to po meni nije dobar potez, već je podsticaj trebalo ostaviti na nivou od 20 miliona KM”, kazao je Ćorić.
U Privrednoj komori RS napominju da će u cilju kreiranja konkurentnijih uslova privređivanja tražiti i vraćanje stope poreza na osam odsto, te ukidanja oporezivanja dividende i udjela u dobiti.
Ukazuju tako da u FBiH nema poreza na dividendu, a da su preduzeća koja izvezu više od 30 odsto svojih proizvoda tokom prve godine oslobođena plaćanja poreza na dobit. Kako ističu, to za posljedicu ima da kompanije koje posluju na teritoriji cijele BiH friziraju poslovne rezultate, odnosno u RS prikazuju gubitak, a u FBiH dobit.
Zakonsko uređenje prebijanja dugova
Vlada RS je usvojila dugo očekivani Nacrt zakona o jedinstvenom sistemu za multilateralne kompenzacije i cesije, koji će se naći na dnevnom redu iduće sjednice Narodne skupštine RS zakazane za 26. novembar.
Nacrtom zakona se kao subjekti koji imaju obavezu da prijavljuju dospjele neosporene novčane obaveze navode privredna društva, banke, osiguravajuća društva, mikrokreditne organizacije, vanbudžetski fondovi i jedinice lokalne samouprave. Jedinstveni sistem za multilateralne kompenzacije i cesije vodiće organizator sistema, odnosno berza ili drugo uređeno javno tržište, na osnovu dozvole Ministarstva finansija.
Na donošenju tog zakona, koji je bio predviđen Ekonomskom politkom RS za 2013, insistirala je Privredna komora u cilju poboljšanja likvidnosti realnog sektora.
“Međusobna potraživanja između preduzeća sada već teže milijade maraka i snažno opterećuju privredu. Stoga bi sprovođenje multilateralne kompenzacije u praksi donijelo veliko rastrećenje”, ocijenio je Vladimir Blagojević, portparol Privredne komore RS. Nezavisne novine
2 komentara
Molimo Vas da pročitate sledeća pravila prije komentarisanja:
Komentari koji sadrže uvrede, nepristojan govor, prijetnje, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni. Nije dozvoljeno lažno predstavljanje, ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Molimo Vas da se u pisanju komentara pridržavate pravopisnih pravila. Komentare pisane isključivo velikim slovima nećemo objavljivati. Zadržavamo pravo izbora i skraćivanja komentara koji će biti objavljeni. Mišljenja sadržana u komentarima ne predstavljaju stavove poslovnog portala CAPITAL.ba. Komentare koji se odnose na uređivačku politiku možete poslati na adresu [email protected]
Dobar gest, vidjecemo sta ce on znaciti upraksi, kad rezimiramo
У пракси,за радника ово не значи НИШТА.Ово је само мало и недовољно растерећење за привреду јер су приватници тражили 250 а добиће 150.Биће више новца за власника да ставља у свој џеп или да улаже у даљу производњу па опет у свој џеп.Требао је Пазуревић,Додиков другар из странке(као и Бобар)да каже колике су плате његових радника и како ће он да распореди тих 180000 км које ће још више годишње да заради.