BEOGRAD, Nema alternative politički bolnim strukturnim reformama, ako Srbija želi da postane konkurentna i prosperitetna privreda u okviru EU, poručio je predstavnik Međunarodnog monetarnog fonda /MMF/ u Srbiji Bogdan Lisovolik.
On je u autorskom tekstu za novi broj ekonomskog biltena “Makroekonomske analize i trendovi” /MAT/ rekao da je “na kreatorima politike da istraju u obuzdavanju rasta zarada i završe strukturne reforme”.
Lisovolik je naveo da su ključni izazovi kojima Srbija tek treba da se pozabavi nerazvijeno tržište rada, zaduženost pravnih lica, rast inflacije, slaba kapitalna potrošnja, nedostatak dugoročnih ograničenja javne potrošnje i spore strukturne reforme.
Komentarišući rezultate trogodišnjeg aranžmana Srbije sa MMF-om, koji ističe u aprilu ove godine, on je ocijenio da je kratkoročni dio programa koji se odnosi na upravljanje krizom bio uspješan, za razliku od strukturnih mjera za jačanje dugoročne ekonomske fleksibilnosti i rasta.
Lisovolik je kao pozitivnu izdvojio činjenicu da recesija u Srbiji nije bila tako duboka kao u regionu, da strane banke nisu smanjile kreditnu aktivnost, deprecijacija kursa pomogla je ponovnom uspostavljanju konkurentnosti, dok je kontrola troškova u budžetu bila djelotvorna u pogledu deficita.
Predstavnici Misije MMF-a sutra stižu u Beograd, a već od četvrtka, 10. februara, počinju zvanični razgovori sa predstavnicima Vlade Srbije povodom sedme, posljednje revizije stendbaj-aranžmana vrijednog 2,9 milijardi evra.
Na konferenciji za novinare povodom novog broja MAT-a, ekonomski stručnjaci koji pišu za ovaj magazin, istakli su da je novo povećanje izdataka budžeta, koje traže sindikati prosvjetnih radnika i policajaca, “van pameti”, jer bi razorilo ekonomiju Srbije.
Povećanje zarada za 25, odnosno 40 odsto, koliko traže sindikati značilo bi narušavanje fiskalnih pravila i predstavljalo prijetnju da bude okidač za nove štrajkove zaposlenih u ostatku javnog sektora, naveli su ekonomisti.