BEOGRAD, Narodna banka Srbije je, zbog potencijalnog negativnog dejstva ekonomske krize, snizila projekciju rasta bruto domaćeg proizvoda (BDP) Srbije u 2011. godini sa tri na 2,5 odsto, izjavio je danas guverner NBS Dejan Šoškić.
On je, na konferenciji za novinare u NBS, izrazio uvjerenje da će kretanje ekonomske aktivnosti u ovoj godini biti pozitivno i da će rast u najvećoj mjeri biti zasnovan na očekivanom rastu privatnih investicija i neto izvoza, dok će finalna potrošnja imati negativan doprinos.
Šoškić je istakao da se, poslije privrednog rasta u prvom i stagnacije u drugom tromjesečju, procjenjuje da će u trećem tromjesečju rast realnog BDP-a iznositi 0,6 odsto desezonirano, uprkos nešto lošijim rezultatima industrijske proizvodnje i trgovine, a prije svega zahvaljujući poljoprivrednoj proizvodnji.
Guverner je naveo da se, imajući u vidu da će ekonomski rast u 2011. biti uglavnom zasnovan na investicijama, odnosno da se očekuje veći uvoz kapitalnih dobara, očekuje nešto veći deficit tekućeg računa platnog bilansa od 7,6 odsto BDP-a u odnosu na prošlogodišnjih 7,2 odsto.
Kada se radi o kreditnoj aktivnosti, Šoškić je ukazao da rast kredita privredi i stanovništvu nastavlja da se usporava i da je prije svega zasnovan na domaćim izvorima finansiranja.
Tokom juna su smanjeni subvencionisani krediti jer su do kraja avgusta sredstva najvećeg broja programa te vrste bila gotovo potrošena i do sada je odobreno 94 milijarde dinara na ime subvencionisanih kredita, naveo je on.
Šoškić je ukazao i na visok nivo učešća problematičnih kredita, koje je u julu bilo 18,4 odsto, što je, prema njegovim riječima, vrlo visoko i regionalno posmatrano, ali i na globalnom nivou.
On je precizirao da je kod stanovništva učešće problematičnih kredita 8,2 odsto, a kod privrede 22,1 odsto i dodao da njihovo kretanje zavisi od likvidnosti privrede, kao i privrednog rasta zemlje.
Važno je znati da se u pogledu učešća problematičnih kredita ne mogu očekivati nagle promjene ni nabolje ni nagore, naveo je guverner, napominjući da je učešće te vrste kredita najveće u prerađivačkoj industriji, pa će njihovo kretanje zavisiti od toga šta se dešava sa izvoznim tržištima tog sektora.
Prema njegovim riječima, situacija će se popraviti kada Srbija bude imala značajnije i stabilnije stope rasta industrijske proizvodnje.
Govoreći o deviznom tržištu, Šoškić je istakao da je ono relativno stabilno, kao i da je dinar u avgustu ojačao za 0,5 odsto prema evru, dok prosječan dnevni promet od oko 100 miliona evra ukazuje na visoku likvidnost tog tržišta. Tanjug