BANJALUKA, Privrednici u Republici Srpskoj očekuju od Vlade Srpske da do kraja godine smanji broj i iznose parafiskalnih nameta, a ne samo da formira njihov registar.
Naime, analize nevladinih organizacija su pokazale da u BiH ima od 400 do 500 parafiskalnih nameta na svim nivoima vlasti.
Iz Centara civilnih inicijativa (CCI) kazali su da od bh. privrede godišnje bude naplaćeno između 500 miliona i milijardu KM po osnovu parafiskalnih nameta, a da se zauzvrat od države dobije malo ili ništa.
“Prosječno preduzeće od svojih ukupnih prihoda godišnje pet do sedam odsto izdvaja za različite parafiskalne namete i administrativne troškove u BiH“, ističe Adis Arapović, projekt menadžer CCI-ja. Dodaje da su tokom godine poslodavci u BiH u obavezi na razne adrese predati oko 150 različitih prijava i obrazaca, a postoji 30 zakona kojima su predviđene kazne za neplaćanje nameta. U prosjeku poslodavac plaća od pet do 10 naknada za vode.
U Uniji udruženja poslodavaca RS navode da su privrednici u RS sa porezima i doprinosima opterećeni plaćanjem najmanje 35 do 40 nameta, te da im se zapravo više i ne zna tačan broj, jer svaka privredna djelatnost plaća posebne naknade i takse.
“Od lokalne zajednice pa naviše, kada nedostaje novca u budžetu, uvode se dodatni nameti privredi. Svaki dan plaćate nekakvu taksu ili naknadu i ne znate ni šta plaćate, ni kuda taj novac zapravo ide“, naglasio je Saša Trivić, direktor preduzeća “Krajina klas” Banjaluka i potpredsjednik Unije udruženja poslodavaca RS.
On je istakao da taj novac koji bi trebalo da ide u održavanje vodotoka, puteva, životne sredine i slično, uglavnom ide u tekući budžet, za potrebe nagomilane administracije.
Trivić dodaje da samo porezi i doprinosi čine oko 62 odsto opterećenja po zaradi zaposlenog u RS, a kada se dodaju parafiskalni nameti, to je najmanje 80 odsto.
“Potrebno je da se, pored revizije i smanjenja nameta, stavi tačka na uvođenje novih, od lokalne do državne vlasti”, naglasili su u Uniji udruženja poslodavaca RS.
Marinko Umičević, tehnički direktor Fabrike obuće “Bema” Banjaluka, ističe da bi ova fabrika, koja zapošljava oko 1.300 radnika, zbog brojnih opterećenja mogla uskoro da zatvori pogon u Mrkonjić Gradu u kome radi 300 radnika ili otpusti pola radnika do jeseni.
“Država provodi harač nad privredom. Jedino vazduh se kod nas ne oporezuje, nameti stižu od Vlade i od lokalne zajednice”, istakao je Umičević. On je precizirao da gradska komunalna taksa “Bemu” košta 15.000 KM godišnje, a da naknade za vodu, šume, puteve, ovo preduzeće godišnje koštaju oko 30.000 KM.
Umičević ističe da bi i registar nameta, koji je trebalo da bude pripremljen prije godinu i po dana u RS, bio samo kozmetički potez, te da treba hitno smanjiti broj i iznose parafiskalnih nameta.
Vlatka Malidžan, portparol Ministarstva finansija RS, istakla je da je Ekonomskom politikom RS za 2015. godinu predviđeno da će Vlada sprovesti aktivnosti na uspostavljanju registra svih fiskalnih i parafiskalnih davanja do kraja 2015. godine.
“Uspostavljanju registra treba da prethodi donošenje zakona o poreskom sistemu RS. Izrada nacrta ovog zakona je predviđena za prvi kvartal 2015, a prijedloga istog do kraja godine“, istakla je ona.
Kako navode u resornom ministarstvu, ovaj zakon će predstavljati pravni osnov za uspostavljanje registra u okviru Ministarstva finansija i za jedinstvenu kontrolu uvođenja, visine i vrste fiskalnih i parafiskalnih davanja, što praktično znači da neće biti moguće uvesti dodatne obaveze, povećati postojeće ili ukinuti neke obaveze bez saglasnosti Ministarstva finansija i odobrenja Vlade RS. Nezavisne novine