BEOGRAD, Najveća prosječna plata u prošloj godini na prostoru bivše Jugoslavije isplaćena je u Sloveniji i iznosila je 1.004 evra, dok je najmanja bila u Srbiji 361 evro.
Prosječna plata u Crnoj Gori prošle godine bila je 482, u Hrvatskoj 747, u Bosni i Hercegovini 422, a u Makedoniji 365 evra.
Međutim, kada se pogleda rast prosječne plate u 2015, jasno je da je on najveći u Srbiji.
Naime, prosječna plata u Sloveniji prošle godine porasla je za svega 1,49 evra, u Hrvatskoj za 5,44, a u Srbiji za 34,77 evra, jer je Srbija u prošlu godinu ušla sa prosječnom platom od svega 326,42 evra.
Po ocjeni ekonomiste Milana Ćulibrka, problem je u niskom standardu i nije dovoljno imati najveći rast plata u jednoj godini, ako se kreće sa najnižom osnovicom u komšiluku.
“Tačno je da samo mi imali najveće povećanje prosečne plate, ali ne sme se zaboraviti sa kakvim startom smo se u trku upustili. Ukoliko plate najbrže rastu u Srbiji , a i dalje su najniže u regionu, onda je jasno da imamo problem i da je on u ekonomskoj snazi i moći ove države, koja je najgora ekonomija, prema 10 bitnih indeksa, na prostoru bivše Jugoslavije. Kada se sve to zna, onda podaci o najmanjoj prosečnoj plati i najvećim njenim povećanjem istovremene ne može nikog da iznenadi”, kaže Ćulibrk.
On ukazuje na to da bi u Srbiji na prosečnu platu, kao što je to u svim drugim evropskim državama, trebalo da utiču veće plate u privredi, odnosno da bi one morale biti veće nego u javnom sektoru, ali da to izostaje.
“Srbija je jedna od retkih evropskih država u kojoj su plate zaposlenih u javnom sektoru veće nego u privatnom. To nigde nije slučaj. Preduzetnicima niko ne može određivati koliku će kome dati platu. Međutim, problem je što su plate u našoj privredi male ili se barem tako prikazuju – a to ulazi u prosek – jer radnici na papiru dobijaju minimalnu zaradu, ali im se deo daje na ruke”, kaže on. Dnevnik
