VAŠINGTON – Izgledi svjetske ekonomije ove godine su se pogoršali zbog hronično visoke inflacije, rasta kamatnih stopa i neizvjesnosti koje su rezultat kolapsa dvije velike američke banke, objavio je Međunarodni monetarni fond (MMF) koji je smanjio prognostu globalnog ekonomskog rasta.
MMF sada predviđa rast ove godine od 2,8 odsto, što je pad sa 3,4 odsto 2022. i sa procjene od 2,9 odsto za 2023. koju je dao u svojoj prethodnoj prognozi u januaru, prenijela je agencija Beta pozivajući se na AP.
Fond je saopštio da je mogućnost „tvrdog sletanja“, u kojem rastuće kamatne stope slabe rast toliko da izazivaju recesiju, „naglo porasla“, posebno u najbogatijim zemljama svijeta. Ti uslovi takođe povećavaju rizike po globalnu finansijsku stabilnost, upozorio je Fond.
„Situacija je i dalje krhka“, rekao je novinarima u utorak Pjer-Olivije Gurinčas (Pierre-Olivier Gourinchas), glavni ekonomista MMF-a, uz ocjenu da peovladavaju rizici s negativnih strana.
MMF, kreditna organizacija sa 190 zemalja-članica, predviđa globalnu inflaciju od sedam odsto ove godine što je pad sa 8,7 odsto 2022. godinu, ali je više u odnosu na januarsku prognozu od 6,6 odsto za 2023.
„Inflacija je mnogo upornija nego što se očekivalo čak i pre nekoliko mjeseci“, napisao je Gurinčas u najnovijem Svetskom ekonomskom pregledu MMF-a.
Očekuje se da će konstantno visoka inflacija primorati Federalne rezerve SAD i druge centralne banke da nastave da povećavaju kamatne stope i da ih duže zadrže na vrhuncu ili blizu njega kako bi se borili protiv porasta cijena.
Očekuje se da će sve veći troškovi zaduživanja oslabiti ekonomski rast i potencijalno destabilizovati banke koje su se oslanjale na istorijski niske stope.
Gurinčas je već upozorio da više kamatne stope „počinju da imaju ozbiljne nuspojave za finansijski sektor“.
Godišnji izveštaj Fonda o globalnoj finansijskoj stabilnosti, sadrži preporuke za međunarodne donosioce odluka: „Kreatori politike će možda morati da prilagode stav monetarne politike kako bi podržali finansijsku stabilnost“, to jest, možda preispitaju tempo povećanja kamatnih stopa koji imaju za cilj da smanje inflaciju.
Fond predviđa vjerovatnoću od 25 odsto da će globalni rast pasti ispod dva odsto 2023. To se dogodilo samo pet puta od 1970. godine, posljednji put kada je Covid-19 izbacio globalnu trgovinu iz kolosjeka 2020. godine.
MMF takođe predviđa mogućnost od 15 odsto za „ozbiljan negativni scenario“, povezan s globalnom recesijom, u kojoj bi se svetska ekonomska proizvodnja smanjila.
Globalna ekonomija, upozorio je Fond u izvještaju, „ulazi u opasnu fazu tokom koje je ekonomski rast i dalje nizak prema istorijskim standardima, a finansijski rizici su porasli, ali inflacija još nije popustila“.
MMF je iznio procjene o skromnom poboljšanju ekonomija Sjedinjenih Država i Evrope, koje su se pokazale otpornijima nego što se očekivalo čak i s mnogo višim kamatnim stopama i šokom od ruske invazije na Ukrajinu. Za SAD se očekuje rast BDP od 1,6 odsto, a za evrozonu 0,8 odsto. Biznis.rs