BEOGRAD, Brašno T 500 kompanije „Žitko” od danas je skuplje za sedam odsto i u radnjama košta oko 60 dinara. Ostali mlinari najavljuju da će zbog poskupljenja pšenice oni cijene brašna korigovati do kraja februara, i to za 10 odsto. Tada bi, kažu, trebalo da dođe i do stabilizacije tržišta ovom namirnicom.
Ilija Đurić, direktor „Mlin testa”, kaže da, s obzirom na količine pšenice s kojima Srbija raspolaže, brašna na tržištu treba da bude dovoljno, i da su nestašice koje u pojedinim radnjama vladaju posljednjih dana vještački napravljene.
-Problem je izazvao rast cijena pšenice na okolnim berzama. Tona pšenice u Budimpešti otišla je na 280 evra, dok je kod nas cijena bila niža. Cijene su se sada izjednačile, pa kilogram kod nas košta 28 dinara. Mi trenutno pripremamo nove cjenovnike, po kojima će naše brašno od 1. marta u maloprodaji biti skuplje za 10 odsto – kaže Đurić i dodaje da se tada očekuje i stabilizacija tržišta.
Direktor „Žitovojvodine” Sima Matić, kaže da je poskupljenje brašna u Srbiji neminovno, ali da u ovom trenutku nema razloga za drastičan rast njegove cijene. Kompanija „Žitko” cijene brašna već je korigovala za sedam odsto, pa njihovo brašno T 500 od danas u radnjama staje oko 60, a brašno T 400 oko 75 dinara po kilogramu.
Veće cijene, međutim, ne znače da će na tržištu odmah biti dovoljno svih vrsta brašna u kilogramskom pakovanju, jer je „Fidelnika”, koja je ranije pokrivala oko 35 odsto tržišta, otišla u stečaj. Da bi se nadomjestio taj nedostatak, mlinovi sada pojačavaju svoje kapacitete.
– Manjak brašna T 400, međutim, neće biti rješen budući da je kvalitet pšenice loš – kaže Đurić.
Direktor Fonda za žito Vukosav Saković kaže da bi Vlada Srbije do kraja februara mogla da uvede ograničenje izvoza pšenice ili taksu na izvoz žita, jer je višak od 530.000 tona pšenice i brašna već prodat.
On ocjenjuje da je izvjesnije da će biti uvedene kvote za izvoz, pošto nadležna ministarstva procjene koliko je se još žita može prodati na drugim tržištima a da to ne ugrozi domaće potrebe. Blic