BEOGRAD, Beogradska berza je stvorila preduslove za početak rada marketmejkera (engleski: Market Maker), posebne i veoma poželjne vrste učesnika u trgovanju hartijama od vrednosti.
Upravni odbor Beogradske berze doneo je krajem januara odluku kojom su utvrđeni kriterijumi i uslovi za market mejking hartijama od vrednosti, kao i pravila za marketmejkere koji su zainteresovani da obavljaju ove poslove.
Reč je o članovima berze koji ispunjavaju zakonske uslove za obavljanje market mejking poslova, a koji, istovremeno, prihvataju berzanske uslove za obavljanje tog posla.
O tome, sa berzom, potpisuju ugovor kojim se i formalno obavezuju na obavljanje market mejking poslova.
Ključna razlika u odnosu na ostale učesnike u trgovanju je u tome što marketmejkeri istovremeno ispostavljaju kupovne i prodajne dilerske naloge za određenu hartiju u kontinuiranom trgovanju, utvrđenu ugovorom o marketmejkingu.
Na nekim tržištima nazivaju se i specijalistima, a najbliže se može povući paralela upravo s trgovcima devizama, koji za istu valutu daju dvostruku kotaciju – kupovni i prodajni kurs.
Za razliku od njih, market mejkeri trguju određenom hartijom od vrednosti za koju imaju dozvolu, ispostavljajući takođedvostruku kotaciju – prodajnu i kupovnu cenu.
Glavna odlika market mejkera je u tome što su na tržištu oni katalizatori trgovanja.
Istovremenom kotacijom kupovine i prodaje, oni sprečavaju da zainteresovani prodavac ili kupac na nelikvidnom tržištu dođe u situaciju da bude usamljen na jednoj od trgovačkih strana.
Time oni doprinose povećanju likvidnosti konkretne hartije, a posledično – utiču na porast likvidnosti i prometa na čitavom tržištu, što i jeste njihova osnovna uloga.
Market mejkeri su korisni za svako tržište, jer se njihovim aktivnostima ubrzavaju trgovački procesi na tržištima kapitala, povećava promet i smanjuju rasponi cena na pojedinačnim hartijama od vrednosti.
Sistemom pozitivne povratne sprege, povećanje likvidnosti tržišta dovodi do većeg broja hartija koje su atraktivne za poslove market mejkinga, pa otuda i konkurencija među samim market mejkerima.
Zajedničkim efektom to dodatno dovodi do smanjivanja raspona i povećanja likvidnosti, od čega korist imaju svi učesnici na tržištu pojedinačno, a i samo tržište kao celina.
Premda pozitivno utiče na likvidnost tržišta, delovanje market mejkera nije filantropsko, već sunjegovi motivi, kao i kod svih učesnika na finansijskom tržištu, u mogućnostima za ostvarenje profita.
Za ove učesnike u trgovanju razlika između kupovne i prodajne cene, odnosno raspon cene, osnovni je izvor zarade. Da bi se sprečile zloupotrebe maksimalan dozvoljen raspon cene je ograničen uslovima koje postavlja berza.
Osnovni princip je da se na najlikvidnijim hartijama od vrednosti, koje su i najatraktivnije za poslove market mejkinga, maksimalno ograniči raspon, dok je na nelikvidnijim akcijama omogućen veći raspon između kupovnih i prodajnih cena, kako bi se povećala atraktivnost za potencijalne market mejkere.
Te vrednosti predstavljaju dozvoljene granice, a market mejker ima mogućnost da se u okviru tih granica kreće u skladu sa svojim preferencijama.
Kako bi se napravila distinkcija između tržišnih materijala kojima se često i u velikom obimu trguje u odnosu na neaktivnije hartije, propisani su kriterijumi koji papiri pripadaju kvalitativnim segmentima.
Na osnovu trgovanja pravi se rang- lista koja stavlja u uporedni pregled akcije kojima se ostvaruje visok nivo prometa, kao i akcije sa visokom frekvencijom transakcija. Klasifikacija je neophodna za određivanje likvidnosnog nivoa kojem određena hartija pripada i kojoj se, u tom smislu, dodeljuju prava i obaveze za marketmejkera.
U zavisnosti od tog nivoa, market mejker ima različita prava u smislu veličine maksimalno dozvoljenog raspona cene, odnosno moguće zarade i minimalne količine akcija u nalozima koje ispostavlja u knjigu naloga na kupovnoj i prodajnoj strani.
To znači da sam kvalitet tržišnog materijala, u smislu njegove atraktivnosti na tržištu, direktno utiče na ograničenja koja se propisuju marketmejkeru.
Sa druge strane, i izdavaocima je takođe u interesu postojanje market mejkera na njihovim hartijama, pre svega, jer oni svojim delovanjem omogućuju da im se odrederazličite cene tokom trgovačkog dana, odnosno tokom određenog vremenskog perioda.
Time se dobija veći broj referentnih cena koje određuju trenutnu vrednost neke akcije, odnosno i samog preduzeća.
Povećana frekventnost trgovanja smanjuje volatilnost hartije, što znači da dnevni skokovi i padovi osciluju u okviru manjih ekstremnih vrednosti, i na bolji način prezentuju realan odnos investitora prema tržišnom materijalu.
Iz tog razloga, u slučaju zainteresovanosti marketmejkera za delovanje na njihovim akcijama, preduzeća su stimulisana da sa vanberzanskog tržišta uključe svoje akcije na listing A ili B (Standard ili Prime Market) Beogradske berze, jer vreme koje su marketmejkeri obavezni da provedu na trgovačkoj tabli raste sa nivoom tržišta na koji su uključene hartije izdavaoca.
Najmanja obaveza je na hartijama kojima se trguje na vanberzanskom tržištu, dok obavezna vremenska zastupljenost marketmejkera raste za akcije na Standard i Prime Marketu do nivoa od dve trećine ukupnog trajanja kontinuiranog trgovanja.
Pogodnosti za članove koji se opredele za poslove marketmejkera je u smanjenju provizije Berze, za transakcije koje obavljaju u svojstvu marketmejkera, a takođe postoje i određeni vidovi zaštite market mejkera od velikog dnevnog obima trgovanja na hartiji od vrednosti. U takvim situacijama postoji mogućnost da se market mejker pre vremena povuče sa tržišta iako nije ispunio neophodnu vremensku zastupljenost u okviru jednog berzanskog sastanka. Politika