BEOGRAD, Povećanje PDV-a sa dosadašnjih 18 odsto neće biti, ali će se zato na mnoge osnovne proizvode i usluge umjesto osam odsto računati PDV-a od 18 procenata.
Najviše novca dobilo bi se ako bi se povećao namet na meso, a za budžet bi značilo dodatnih 17 milijardi dinara.
Državna kasa bila bi punija za 73 milijarde dinara ako bi se niža stopa potpuno ukinula i uvela jedinstvena od 18 odsto. Međutim, ovakav scenario ne treba očekivati.
“Sadržaj poreske reforme još nije utvrđen, ali neće biti povećanja stope poreza na dodatu vrednost. Trebalo bi da se smanji broj proizvoda koji su oporezovani nižom stopom PDV-a jer čine oko 40 odsto proizvoda, a normalno je da ih bude od 10 do 15 odsto”, rekla je nedavno Diana Dragutinović, ministarka finansija.
Stručnjaci se slažu u ocjeni da Vladi neće biti lako da izabere šta će to skočiti sa osam na 18 odsto jer se mahom radi o osnovnim životnim namirnicama. A kad se poveća poreska stopa, to automatski znači i poskupljenje tih proizvoda i usluga.Ipak, ekonomisti vjeruju da je to dobra ideja.
Milica Bisić, profesor javnih finansija i fiskalne politike na Fakultetu za finansije, ekonomiju i administraciju, kaže da bi se mogao podići PDV za udžbenike, novine, voće i povrće, smještaj u hotelima i motelima, računare, ali i prirodni gas.
“Ne vidim zašto bi struja bila oporezovana sa 18 odsto, a gas sa osam. Socijalnu politiku svakako ne treba voditi preko prihodne, nego preko rashodne strane budžeta. Kad je tako, kao što je kod nas sada, onda svi plaćaju nižu stopu poreza, i siromašniji i bogatiji, a to je istovremeno manje prihoda u budžetu. A to bi trebalo rešavati kroz rashodnu stranu budžeta tako što oni koji nemaju dovoljno sredstava dobijaju socijalnu pomoć”, ističe Bisićeva.
Ona vjeruje da će Vlada u predstojećoj poreskoj reformi na nižoj stopi zadržati hljeb i namirnice poput brašna, šećera i slično.
Vladimir Gligorov, saradnik Bečkog instituta za međunarodne ekonomske studije, kaže da bi jedna stopa PDV-a bila najbolje rješenje, ali kako to nije popularno, nižu stopu bi „trebalo zadržati samo za one proizvode koje bi država i inače subvencionisala”.
“Udžbenici, dečja hrana i lekovi na recept bi trebalo da budu oslobođeni PDV-a, nižu stopu bi trebalo zadržati za knjige i eventualno štampu. Sve ostalo bi trebalo da bude oporezovano po jednoj, višoj stopi PDV-a. Niži PDV za hranu je isto toliko teško opravdati kao i državnu kontrolu cena hrane”, poručuje Gligorov.
Ostaje da se vidi za koje će se promjene odlučiti Vlada i šta će misiji MMF-a predstaviti kao prijedlog poreske reforme. U najvećem broju evropskih zemalja PDV je između 19 i 20 odsto, najniži je na Kipru (15 odsto) i u Španiji (16 odsto), a najviši na Islandu (25,5 odsto) i u Švedskoj, Danskoj i Norveškoj – 25 odsto.
U okruženju, najviši PDV ima Hrvatska – 23 odsto. Nulta stopa PDV primjenjuje se za osnovne prehrambene proizvode kao što su hljeb i mlijeko, medicinske implantate, naučne časopise i knjige. Ukidanje nulte stope, međutim, uslov je koji se postavlja Hrvatskoj u pregovorima o pristupanju EU.
Pregovori sa MMF-om
Poreska reforma biće jedna od tema predstavnika Vlade i MMF-a, koji su juče započeli razgovore u okviru četvrte revizije stendbaj aranžmana. Premijer Srbije Mirko Cvetković i ministarka finansija Diana Dragutinović dogovorili su se sa predstavnicima MMF-a da se razmatra i mogućnost povećanja plata i penzija, saopšteno je iz Vlade poslije prvog sastanka. Jovan Krkobabić, potpredsjednik Vlade, koji se takođe sastao sa misijom MMF-a, rekao je poslije sastanka da je gostima iz Vašingtona prenio principijelni stav da penzije treba da rastu isto koliko i plate u javnom sektoru. Blic