BERLIN – Posle muke sa ruskim gasom, njemački političari su domaćoj privredi sugerisali da smanje jednostranu zavisnost od Kine, ali prekrajanje lanaca isporuke je skupo i komplikovano, navelo je njemačko udruženje za menadžment logistike BME.
“Razvoj novih tržišta za nabavku izvan Kine je složen i skup proces.Preduzeća pažljivo procjenjuju šta je isplativo” rekao je šef kancelarije BME za Kinu Rikardo Kurto.
Njemačka privreda nova tržišta traži u zemljama jugoistočne Azije, Indije i istočne Evrope. Ne mogu, međutim, sve zemlje od interesa da garantuju trajnu političku stabilnost.
Kurto predlaže realniju procjenu trgovinskih odnosa sa Kinom, jer pojedine firme u toj zemlji ostvaruju 30-40 odsto operativnog profita i preusmjeravanje je moguće samo na dugi ili barem srednji rok.
“Ako se svi vrate u Evropu, mogu se očekivati poskupljenja” navodi BME u izveštaju. Udruženje okuplja oko 9.750 njemačkih firmi.
Debatu o trgovinskim vezama i odnosima podstakla je geopolitička napetost. Ministar privrede Robert Habek i kancelar Olaf Šolc su pouku da zavisnost od jedne zemlje ne valja izvukli iz ukrajinskog rata i kolapsa trgovine sa Rusijom.
Njemačke kompanije su u međuvremenu počele da grade strategiju za smanjenje zavisnosti od Kine, ali puni zaokret mnogima nije opcija, navodi BME.
Među 46 članica BME sa ključnim poslovanjem u Kini koje je BME anketirao, 14 odsto zamjenu kineskoj robi već traži drugjde, 37 odsto je to djelimično počelo da radi, a 26 odsto nije ni počelo.
Skoro tri četvrtine anketiranih preduzeća Kinu vidi kao pouzdanog trgovinskog partnera, posebno od kako je Peking odustao od restriktivne pandemijske politike i tako ublažio problem uskih grla u globalnim lancima isporuke. DPA