SARAJEVO/BANJALUKA – Najuspješnija privatna visokoškolska ustanova u BiH i jedina sa zaradom većom od dva miliona maraka je Univerzitet u Travniku. Privatni fakulteti i prošle godine su kao i godinu ranije zaradili oko devet miliona maraka, a pored Univerziteta u Travniku među visokoškolskim ustanovama sa povećanom zaradom je i komšijski Internacionalni univerzitet Travnik.
Ovo ne čudi s obzirom na to da je ovaj grad odavno postao poznat kao „akademska“ sredina u kojoj vozači autobusa svojim putnicima kažu da tokom pauze mogu popiti kafu, pojesti dobar burek i završiti fakultet.
Univerzitet u Travniku prošle godine je imao više od sedam i po miliona maraka prihoda i ostvario je dobit od čak 2,3 miliona KM, što je za oko 400 hiljada maraka više nego godinu ranije.
Poslije Univerziteta u Travniku, najveću dobit imao je Internacionalni „Burch“ Univerzitet Sarajevo koji je ostvario prihod od 9,1 milion KM i prikazao dobit od skoro 1,8 miliona KM. Ova visokoškolska ustanova imala je skoro dva miliona maraka veće prihode nego godinu ranije i trostruko veću dobit nego 2023.
Slijedi Centar za poslovne studije Kiseljak koji je prihodovao nepunih četiri miliona KM ili oko 200 hiljada više nego godinu ranije, a kada je riječ o profitu, ova ustanova je imala više od 1,7 miliona maraka dobiti. Godinu ranije imala je nešto manje od milion i po KM dobiti.
Akademski gradovi Travnik, Kiseljak, Brčko
Evropski univerzitet u Brčkom prošle godine je imao 3,2 miliona KM prihoda, što je za oko pola miliona više nego godinu ranije, ali rast prihoda je obrnuto proporcionalan ostvarenoj dobiti, jer je ova visokoškolska ustanova prošle godine ostvarila dobit od 912.000 ili za oko pola miliona maraka manje nego godinu ranije.
Na petom mjestu je Evropski univerzitet Kalos iz Tuzle koji je prošle godine prihodovao 2,2 miliona KM ili oko 150 hiljada manje nego godinu ranije. Za otprilike toliko je smanjena zarada ove visokoškolske ustanove, jer je prikazala dobit od oko 680.000 KM, dok je godinu ranije zaradila oko 840.000 KM.
Diplome poništene, zarada ostala
Najuspješnija visokoškolska ustanova u Srpskoj prošle godine je bio banjalučki Univerzitet za poslovne studije ili popularnije – UPS. Ovaj univerzitet koji je sudskom naredbom morao da poništi diplomu izdatu bivšem direktoru Obavještajno-bezbjednosne agencije BiH Osmanu Mehmedagiću prošle godine je imao 2,5 miliona maraka prihoda i dobit od 317.000 KM. Iako je prošle godine bila najuspješnija visokoškolska ustanova u Srpskoj, treba istaknuti da su zlatne godine UPS-a bile od 2010. do 2016. godine kada je prikazivao milionsku dobit.
Slijedi još jedna visokoškolska ustanova iz Srpske, a to je Visoka škola „Prometej“ koja je prihodovala 690.000. To je za oko deset posto manje nego godinu ranije, a u skladu s tim i dobit je sa 330 hiljada KM pala na nešto manje od 300 hiljada KM. Interesantno je da je Prosvjetna inspekcija RS poništila ukupno 238 diploma „Prometeja“, nakon čega je Agencija za visoko obrazovanje RS u oktobru prošle godine odbila da produži akreditaciju ovoj visokoškolskoj ustanovi, ali to očigledno nije smetalo da prošle godine zaradi skoro 300 hiljada KM.
Visoka škola „Logos centar“ iz Mostara prošle godine je imala gotovo isti prihod kao i godinu ranije, nešto više od 1,2 miliona KM, ali je zarada pala sa oko 370 hiljada na 290 hiljada KM.
Univerzitet Sinergija iz Bijeljine povećao je prihod sa 1,35 na skoro 1,6 miliona KM, a sa rastom prihoda je i dobit sa 95 hiljada skočila na skoro 250 hiljada KM.
Jedini sa prihodom većim od deset miliona KM
Sarajevo School of Science and Technology jedina je ostvarila prihod veći od deset miliona KM. Ova visokoškolska ustanova prihodovala je 10,5 miliona KM ili oko 700 hiljada maraka više nego godinu ranije. Ipak, rast prihoda nije donio i rast dobiti, jer je dobit sa 696 hiljada iz 2023. godine pala na 221 hiljadu KM.
Na listi profitabilnih visokoškolskih ustanova je i Internacionalni univerzitet Travnik koji je prošle godine ostvario oko 3,3 miliona KM. To nije pretjerano povećanje u odnosu na godinu ranije, ali je zato dobit porasla sa 110.000 na 185.000 KM.
Slijedi Visoka škola za uslužni biznis Sokolac koja je prošle godine neznatno povećala prihod, ali je zato dobit smanjila sa oko 166 hiljada na oko 148 hiljada KM.
Panevropski univerzitet Apeiron Banjaluka prošle godine je ostvario gotovo isti prihod od 6,5 miliona maraka, dok je dobit povećao za desetak hiljada maraka na oko 141 hiljadu KM.
Za toliko je dobit povećala i Internacionalna poslovno-informaciona akademija iz Tuzle. Ova visokoškolska ustanova je prihodovala oko 893 hiljade maraka, što je za deset posto više nego godinu ranije, dok je dobit sa oko 104 porasla na 114 hiljada KM.
Banjalučki Univerzitet za poslovni inženjering i menadžment – PIM prošle godine je imao nepunih 1,4 miliona prihoda. Ovaj univerzitet ostvario je dobit od sto hiljada KM i on zatvara listu privatnih visokoškolskih ustanova sa šestocifrenom dobiti.
Na listi uspješnih visokoškolskih ustanova su još mostarsko Sveučilište Hercegovina koje je ostvarilo prihod od nepunih 540 hiljada KM i dobit od 34 hiljade KM.
Sveučilište Vitez prošle godine je imalo nešto više od milion i po maraka prihoda i dobit od deset hiljada KM.
BLC Koledž prihodovao je nešto više od milion KM i ostvario dobit od svega osam hiljada KM, a gotovo identičan poslovni rezultat imala je Visoka poslovno tehnička škola Doboj koja je prihodovala nepunih milion KM uz minornu dobit od 4.200 KM.
Na ivici rentabilnosti prošlu godinu je završio Nezavisni univerzitet Banjaluka – NUBL čiji bivši rektor Zoran Kalinić je završio na optuženičkoj klupi. NUBL je prošle godine prihodovao nešto više od dva miliona maraka, što je na nivou prihoda ostvarenog godinu ranije, ali je ponovo poslovao na granici profitabilnosti, jer je ostvario dobit od mizernih 1.200 KM.
Finansijski neuspješni
Finansijski neuspješnu poslovnu godinu ponovo je imao Slobomir P Univerzitet koji je prihodovao 448 hiljada i prikazao gubitak od 165 hiljada KM, što je ipak bolje nego godinu ranije kada je gubitak iznosio više od 240 hiljada KM.
Iako je imao pad dobiti, Evropski univerzitet u Brčkom višestruko je nadmašio Internacionalni univerzitet u Brčkom koji je prošle godine imao oko 1,25 miliona prihoda ili oko 300.000 manje nego godinu ranije, ali je zabilježio poslovni gubitak od 53 hiljade KM.
Negativno je poslovala i Visoka medicinska škola zdravstva iz Doboja koja je prošle godine ostvarila skoro identičan prihod kao i godinu ranije od 305 hiljada KM, ali je ostvarila gubitak od 120 hiljada KM, što je znatno lošije nego godinu ranije klada je guibitak bio „samo“ 84 hiljade KM.
Visoka škola za ekonomiju i informatiku Prijedor, čiju akreditaciju je takođe dovela u pitanje Agencija za visoko obrazovanje RS prošle godine je prihodovala samo 29 hiljada KM, što je pet puta manje nego godinu ranije i ostvarila je gubitak od 7.700 KM.
2 komentara
Molimo Vas da pročitate sledeća pravila prije komentarisanja:
Komentari koji sadrže uvrede, nepristojan govor, prijetnje, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni. Nije dozvoljeno lažno predstavljanje, ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Molimo Vas da se u pisanju komentara pridržavate pravopisnih pravila. Komentare pisane isključivo velikim slovima nećemo objavljivati. Zadržavamo pravo izbora i skraćivanja komentara koji će biti objavljeni. Mišljenja sadržana u komentarima ne predstavljaju stavove poslovnog portala CAPITAL.ba. Komentare koji se odnose na uređivačku politiku možete poslati na adresu info@capital.ba
Privatne fakultete treba ugasit, kao i sve njihove izdate diplome. Dok to ne bude debili i nepismeni ce preko stranaka vladati pismenim.
Zamislite Šešeljev sin Aleksandar zavrsio neko pravo u Brčkom na Internacionalnom fakultetu kraj benzinske pumpe😂. Vlasnik fakulteta neki lokalni švercer. To su vam privani fakulteti.