BEOGRAD, Rizik od problema krize javnog duga, od koga danas pati Evropa ne treba potcjenjivati – kaže u razgovoru za „Novosti“ Bogdan Lisovolik, stalni predstavnik MMF u Srbiji.
– Budžetski deficit Srbije od preko četiri odsto BDP-a je zaista visok za zemlju na ovom nivou razvoja. To se ne može nastaviti poslije naredne godine. Jer, ako deficit ne bude odlučno smanjen, javni dug može da osakati povjerenje i ekonomsku aktivnost. To se već desilo u nekoliko evropskih zemalja.
* Šta Srbija kratkoročno može da uradi da bi spriječila značajniji uticaj svjetskih ekonomskih problema?
– Da bi se efikasno štitila od krize, Srbija mora da se drži obazrive fiskalne, monetarne i finansijske politike. Ovo se posebno odnosi na ciljanje realno manjeg budžetskog deficita. Zato naš sporazum za narednu godinu podrazumijeva deficit od 4,25 procenata, što je nešto manje od maksimalnih 4,5 odsto BDP-a koji sugeriše fiskalno pravilo. Što se tiče monetarne politike, mjere bi trebalo da budu usmjerene na kontrolisanje inflacije. Na kraju, banke bi trebalo da održe ohrabrujući nivo kapitala i likvidnosti.
* Ima li, uopšte, šanse da ovaj put kriza manje „ošteti“ naš privredni sistem nego u prethodnom talasu, 2008. godine?
– Na neki način, Srbija je bolje pozicionirana da se suoči sa ovim talasom globalne krize. Njen deficit tekućeg računa od sedam odsto BDP-a znatno je manji nego 2008. godine kada je bio 22 odsto BDP-a. Takođe, gotovinske rezerve budžeta su sada značajno veće nego prije tri godine. U isto vrijeme, neke ranjivosti ostaju, a mnogo toga zavisi od snage domaće politike. U tom smislu, bilo bi presudno da se izbjegne povećanje javne potrošnje pred izbore. Fiskalna pravila, usvojena prošle godine pomažu ali nisu dovoljna sama po sebi. Potrebno je i da se ona uporno sprovode.
* Može li rješenje da bude u hitnoj poreskoj reformi, smanjenju poreza na rad i povećanje poreza na potrošnju?
– Prihodno neutralna poreska reforma mogla bi biti jedna od opcija, a koja može da poboljša konkurentnost. U isto vrijeme, mnogo toga zavisi i od detalja reformi. U svakom slučaju, koraci u tom pravcu tek treba da naiđu na prihvatanje od strane političara u Srbiji. A politička i šira društvena podrška je neophodna za dobru implementaciju, tako da realno takva reforma ne može biti dio hitnijih mjera.
* Stalno se govori o neophodnosti bolje naplate poreza. Mislite li da je Poreska uprava iskoristila sve moguće mehanizme bolje naplate dažbina?
– Zaista ima prostora za poboljšanje. Prvo, Poreska uprava treba da pronađe načine da poveća dobrovoljno plaćanje poreza. Određen napredak je ostvaren, ali je potrebno mnogo više.
* Plaćamo li sada cijenu odlaganja strukturnih reformi?
– Svakako. Srbija bi bila u mnogo boljoj poziciji da se suoči i prevaziđe krizu, da je imala izdržljiviji i dinamičniji privatni sektor. Potrebno je mnogo godina da se on izgradi. Ali pošto su prilike propuštene, izuzetno je važno da se propušteno nadoknadi. Treba naglasiti tri ključna pitanja s tim u vezi. Prvo, značajan dio proizvodnih resursa Srbije je i dalje zarobljen u neefikasnom sektoru javnih preduzeća koja su pod uticajem politike. I dok su postojali povremeni pokušaji reformi, de fakto je napredak bio veoma spor. Drugo, prjeterano komplikovane procedure i proliferacija poreza i naknada, kako na centralnom tako i na lokalnom nivou, podrivaju poslovno okruženje, posebno za mala i srednja preduzeća. Posljednje, ali ne i najmanje važno, zakon o radu treba više da podržava otvaranje novih radnih mjesta.
Zamrzavanje plata i penzija
* Vidite li, možda, kao jedno od rješenja za održiv budžet i zamrzavanje plata u javnom sektoru i penzija?
– Naš dogovor o budžetu za narednu godinu pretpostavlja primjenu indeksacije za zarade u javnom sektoru i penzija, kao što je definisano u Zakonu o budžetskom sistemu. U slučaju da se situacija pogorša, razne mjere obezbjeđenja dodatnih prihoda i smanjenje potrošnje mogle bi biti razmatrane. Ali, to može biti predmet rasprave tokom narednih revizija. Novosti