BANJALUKA, Firme koje su legalno i po važećim propisima kupile nekretnine nekadašnjeg “Incela” u Banjaluci zapale su u poslovne poteškoće jer već godinama ne mogu da raspolažu tim nekretninama.
Međutim, nijedna od nadležnih institucija koje smo kontaktirali nije nam uspjela precizno objasniti u čemu je problem i kako je došlo do toga da firme kupe zemlju koju kasnije ne mogu upisati na sebe.
Naime, iako imaju važeće kupoprodajne ugovore, za koje kažu da su ih registrovali u Osnovnom sudu Banjaluka, u tom istom sudu tvrde da ih nisu mogli da upišu na sebe, zbog čega ne mogu da prometuju tim nekretninama, niti mogu da dižu hipotekarne kredite.
Branka Brajić iz “McMilana”, fabrike namještaja koja je kupila dio nekretnina nekadašnjeg “Incela”, kaže da su nakon što su kupili imovinu shvatili da pravno nije definisano šta su oni u stvari kupili.
“Nonsens je što u jednoj sobi suda kupite imovinu, a u drugoj, odnosno ZK odjeljenju, vam kažu da ste prevareni. Tada smo krenuli da saznamo šta smo mi to kupili”, pojašnjava Brajićeva i dodaje da su zajedno s ostalim, kako kaže, prevarenim firmama u “Incelu” pokrenuli inicijativu ka nadležnim institucijama da riješe problem.
Brajićeva kaže da su za plaćanje te akvizicije digli kredit kod jedne banke na osnovu sudskog dokumenta o kupovini nekretnine. Kada su krenuli u gruntovnicu da se upišu kao vlasnici, doživjeli su hladan tuš, jer im je pojašnjeno da se ne mogu upisati kao vlasnici, iako su sve legalno kupili.
“Do dana današnjeg nismo dobili rješenje, a zašto ne znamo. Rekli su nam da je to bilo društveno vlasništvo, a onda je bilo potrebno da pređe u državno, pa državno u opštinsko, pa da opština to onda nama da, da mi valjda kupimo ponovo ono što smo već kupili”, ističe ona. Brajićeva dalje priča da je sve bilo u redu dok nije došla ekonomska kriza.
“Da bismo mogli servisirati naše obaveze trebao nam je reprogram, ali banka to nije mogla jer nismo mogli obezbijediti hipoteku. I tada su počeli naši poslovni problemi”, priča Brajićeva. “McMilan” je spasen samo zahvaljujući tome što se u priču uključila poljska firma “Black Red White”.
Predrag Zgonjanin, direktor “Celexa”, kaže da su novi vlasnici u “Incelu” u nemogućnosti da im se formalno prizna vlasništvo. I Ilija Lukić iz građevinske firme “Ekvator” kaže da imaju isti problem.
“Problem je valjda da se ne može obaviti knjiženje u Osnovnom sudu jer imaju probleme s nekim programom koji nije kompatibilan. Koliko je to sve štetno, vidi se po tome koliko to otežava nama”, navodi Lukić.
Milorad Čegar iz izvozne firme “Čegar”, koja se bavi proizvodnjom rezervnih dijelova za alatne mašine, kaže da je iz dana u dan situacija sve gora.
“Ne možemo dalje da idemo u razvoj. Ne mogu da uzmem hipotekarni kredit da kupim mašine koje mi hitno trebaju. To nas svaki dan vaća unazad. Naprijed ne možemo ni mrvu”, ističe on.
Zoran Kalinić iz Nezavisnog univerziteta Banjaluka takođe kaže da imaju veliki problem jer ne mogu raspolagati onim što su kupili.
“Poslije plaćenog poreza na promet i plaćenih obaveza mi smo se pojavili u gruntovnici da se uknjiži, a onda su nam rekli da ne postoji mogućnost da se to uknjiži ali niko nam nije znao tačno objasniti zbog čega. I to tako i dalje traje”, ističe on. Kalinić je izrazio nadu da će to pitanje konačno biti riješeno kroz Zakon o katastru, koji je nedavno usvojen.
Milan Tegeltija, predsjednik Osnovnog suda, kaže da se radi o specifičnom slučaju koji je dosta komplikovan, ali da je to u fazi rješavanja.
“Radi se o jednom slučaju koji je u fazi rješavanja, ali problem sigurno nije u gruntovnici”, pojasnio je Tegeltija.
Slobodan Radulj, pravobranilac RS, rekao je da je upoznat s tim problemom, ali da ova institucija ne može pomoći da se to pitanje riješi.
“Mi ne možemo zastupati privatne firme. Mi smo im poručili da se mora raditi po zakonu. To je do grada, Geodetske uprave i do sudova”, navodi on.
Milenko Šajić, portparol Administrativne službe grada, kaže da grad niti je učestvovao u privatizaciji, niti je vlasnik bilo kog zemljišta, niti su u njegovoj nadležnosti ni gruntovnica ni katastar.
“To je problem na koji mi ni na koji način ne možemo da utičemo. To je stvar ministarstava, sudova i ovih organa”, navodi on.
Tihomir Gligorić, direktor Uprave za geodetske i imovinskopravne poslove, tvrdi da je zbog nedefinisanih vlasničkih odnosa na nekretninama privreda RS dosad pretrpjela štetu u visini jednog budžeta RS.
On je pojasnio da će problem firmi u “Incelu” biti uskoro riješen jer je po novom Zakonu o katastru nadležnost gruntovnica sa sudova prešlo na tu instituciju.
“Ovim zakonom ćemo to pitanje u prioritetu riješiti. To je po novom zakonu naša nadležnost i mi smo dosad imali 100.000 takvih izlaganja, tako da imamo iskustva u tome”, tvrdi Gligorić. Nezavisne novine
Legalno kupili imovinu u Incelu, a nije njihova
6 komentara
Molimo Vas da pročitate sledeća pravila prije komentarisanja:
Komentari koji sadrže uvrede, nepristojan govor, prijetnje, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni. Nije dozvoljeno lažno predstavljanje, ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Molimo Vas da se u pisanju komentara pridržavate pravopisnih pravila. Komentare pisane isključivo velikim slovima nećemo objavljivati. Zadržavamo pravo izbora i skraćivanja komentara koji će biti objavljeni. Mišljenja sadržana u komentarima ne predstavljaju stavove poslovnog portala CAPITAL.ba. Komentare koji se odnose na uređivačku politiku možete poslati na adresu [email protected]
“Doktor” Tihomir (Ščerbatov) Gligorić, ti ćeš sigurno riješiti, samo neka ti daju ovlaštenje. Nema problema sve je rješivo, naročito ako se krčmi državna imovina.
kriminalna vlast u republici srpskoj silno nastoji zadnjih godina da objedini katastar i gruntovnicu, tj. da vlasnistvo podvede pod posjed, i ta svim tim upravlja upravo tiho gligoric. to je zavrsni posao kojim ce kriminalac milorad dodik da krunski zavrsi posao pljackanja svih resursa republike srpske.
samo donosenje zakona kojim se nadleznosti gruntovnice kao zk ureda izvlace iz okvira sudova i daju izvrsnoj vlasti je toliko kriminogeno da se granici sa odvratnoscu.
ne znam zbog čega ne objaviše taj Zakon o katastru (ili kako su ga već nazvali)…
ima li neko tekst tog zakona da vidim(o) kako izgleda???
http://www.rgurs.org/dokumenti/Prijedlog%20zakona%20o%20katastru%20RS.pdf
citiram:
‘Многи геодети и правници, поучени искуством, знатно раније су осјетили проблем
одржавања катастра и земљишне књиге у ажурном стању у двије одвојене институције, те
су још 1919. године заговарали јединствено вођење ове двије евиденције. О резултатима досадашње примјене важеђег Закона о земљишним књигама
Републике Српске и тренутном стању евиденције права на некретнинама. Софтверско
рјешење „Ларис“ не подржава етажну својину, те се у земљишним књигама не може
уписати право власништва на посебним дијеловима зграде.
Исти програм не подржава некретнине које су у државној својини, односно
својини Републике Српске.’
‘Наиме, у савременим друштвима евиденција, односно катастар добио је
друштвени, економски и политички значај.’
‘У складу са наведеним, разлог за доношење овог закона по хитном поступку је
успостављање тачне и ажурне евиденције о непокретностима и правима на њима, што је
од општег интереса, чиме би се деблокирао правни промет непокретности у Републици
Српској, обезбиједила правна сигурност физичких и правних лица како у Републици
Српској тако и потенцијалних инвеститора из иностранства.’
clanovi 182. i 183. su takodje indikativni.
pravnici, molim komentar.
kad već prozivaš 🙂
moje mišljenje je da haos u ovom području treba riješiti, kako god..reforme koje traju već godinama u nekim sudovima su uistinu evidencije dovele na zavidan nivo ažurnosti (gotovo i da nema problema u radu/prometu), a neki su u takvoj gabuli da bi trebalo nekoliko generacija pa da se problemi riješe (ovim tempom)..nisam se bavio zakonom da bih mogao ovog trenutka komentarisati pojedinačna rješenja, ali startno sam pesimista (birokratija/kriminal koji prate ove papiriće su pustili korjen duboko, pa je svejedno kojim nijansama će zakonodavac obojiti/nazvati njihova radna mjesta, princip/tarifnik će biti kao i do sada…)..to su i sinoć potvrdili najviši zvaničnici pravosudnih institucija u rs (presing na rtrs), rekavši da su potpuno svjesni da korupcije ima na svakom ćošku, čak je i predsjednik vrhovnog suda rs navodio primjer zapošljavanja putem korupcije za koji zna, ali ne želi da ga objelodani jer ako je “njima” (radniku i poslodavcu/neosuđenom kriminalcu) dobro i njemu je ?????? ovakav nastup za mene uopšte nije za osudu, to je za posmatranje/liječenje (ukoliko bismo došli do kvalitetnog rezultata tog posmatranja/liječenja bila bi to obrazli ponuda za Nobela)..