BANJALUKA – Zbog visokih kamatnih stopa i krize u koju je zapala domaća privreda, preduzeća iz Srpske i FBiH posegla su ove godine za prebijanjem dugovanja u većoj mjeri u odnosu na lani pa je tako u tri runde kompenzovano više od 75 miliona KM.
Prema preliminarnim rezultatima objavljenim na internet stranici Banjalučke berze, u trećoj ovogodišnjoj rundi kompanije i javne institucije, ustanove i lokalne zajednice prebile su 19,4 miliona maraka obaveza i potraživanja, dok su u prethodnoj kompenzovana 29,2 miliona KM, za 2,4 miliona više u odnosu na prvu.
Direktor Banjalučke berze Milan Božić istakao je za “Glas Srpske” da poslovni subjekti sve više prepoznaju značaj multilateralne kompenzacije, koja je odlična šansa za povećanje likvidnosti, posebno u periodu krize.
“Ono što nas posebno raduje jeste da u posljednje vrijeme imamo i dosta učesnika iz FBiH, nekoliko stotina njih, koji su prepoznali da je ovaj način pogodan da se izmire obaveze uz istovremenu naplatu potraživanja“, kazao je Božić.
Dodao je da je prethodnih godina bila veća privredna likvidnost i jednostavnije su se dobijali krediti, zbog čega su se firme manje oslanjale na multilateralnu kompenzaciju.
Prebijanje obaveza i potraživanja, kazao je Božić, biće daleko lakše i jednostavnije uvođenjem elektronskog akceptnog naloga, koji je Vlada Republike Srpske u formi nacrta usvojila prošle godine.
“ U narednom periodu bi trebalo da se radi na izradi konkretnih rješenja. Taj instrument bi donio velike prednosti za preduzeća, jer bi elektronske mjenice mogle poslužiti kao sredstvo plaćanja“, objasnio je Božić.
Predsjednik Područne privredne komore Banjaluka Goran Račić istakao je da kompenzovani iznosi, iako su povećani, nisu ni blizu onih koji bi trebalo da budu.”
“Potencijali za kompenzacije su mnogo veći nego što su sadašnji iznosi, koji se prebijaju, jer veliki broj privrednika još nije prepoznao i ne prati ono što se dešava u multilateralnoj kompenzaciji. I to je jedan od razloga zbog čega kompenzovani iznosi ne prelaze 30 miliona KM“, kazao je Račić.
Prema riječima ekonomiste Aleksandra Ljuboje, na odluku velikog broja poslovnih subjekata da učestvuju u multilateralnoj kompenzaciji odigrala je neizvjesnost i želja da se u ovim teškim vremenima dođe do likvidnih sredstava putem direktnog plaćanja.
“Multilateralna kompenzacija je zaista veoma dobar oblik izmirenja unutrašnjih obaveza privrede i institucija. I jednostavno sada dolazimo do toga da se povećava obim poslovanja u novčanim volumenima, ali ne i kada je riječ o robi i uslugama“, kazao je Ljuboja.
Dodao je da je privremeni period bio kada je bilo neophodno što više likvidnih sredstava, koja se sada pojavljuju i banke reaguju na neki adekvatniji način.
“U ovom momentu to je sasvim prirodno, čak mogu reći da nije zadovoljavajući nivo. To bi trebalo da bude mnogo više da bi bili ubrzani svi unutrašnji tokovi novca i privrede“, istakao je Ljuboja.
Privrednici i javni sektor u Srpskoj do ove godine prebili su 1,19 milijardi maraka obaveza i potraživanja zahvaljujući multilateralnoj kompenzaciji, koja je prvi put održana 2015. godine. Za ovu godinu su preostale još tri runde, a biće održane u avgustu, oktobru i decembru.