SARAJEVO, Prema preliminarnim rezultatima, nominalni rast bruto domaćeg proizvoda /BDP/ BiH u ovoj godini mogao bi da iznosi 2,8 odsto, dok bi rast BDP-a iz prošle godine mogao biti 1,41 odsto, ističe guverner Centralne banke BiH Kemal Kozarić.
“Možda ovo zvuči optimistično, ali očekujemo blagi oporavak i izlazak iz recesije. Prošla godina jeste bila godina stagnacije, nije se desio neki ekonomski rast, ali je ipak pozitivan, što je značajno”, naglašava Kozarić.
On napominje da se ekonomski rast od 2,8 odsto temelji na analizama i najavljenim ulaganjima u energetski sektor BiH, na nastavku realizacije projekta Koridora “Pet ce”, te ulaganju u turizam, proizvodnju hrane i neke druge projekte, ali da je za sve neophodna politička stabilnost.
Kozarić ukazuje da je industrijska proizvodnja u 2013. iznosila 6,2 odsto, inflacija je bila 0,8 odsto, nezaposlenost 27,5 odsto, prosječna plata u BiH 828 KM, dok je spoljni dug iznosio 7,33 milijarde KM ili 28,6 odsto BDP.
Guverner Centralne banke navodi da je prošle godine ukupan dug BiH iznosio oko 11 milijardi KM ili 36 odsto BDP, dok su strane investicije bile 493,4 miliona KM.
Te investicije su veće za 50 miliona KM u odnosu na 2012. godinu, kada su iznosile 449 miliona KM, navodi Kozarić i napominje da su devizne rezerve najveće od osnivanje Banke, te da su iznosile 7,068 milijardi KM.
“BiH će ove godine morati da izdvoji 855 miliona KM za servisiranje spoljnog duga, što je značajan iznos, ali budžeti na svim nivoima, prije svega entitetski, ukalkulisali su ga u svoje obaveze” – navodi Kozarić.
Prema zakonu o javnom dugu i garancijama, servisiranje je prvi prioritet BiH, pa on ne sumnja da će svi /vlade u BiH/ naći snage i resurse da isfinansiraju svoje obaveze.
Kozarić podsjeća da bord guvernera MMF-a zasjeda 31. januara, te da se očekuje odobravanje tranše od 94 miliona KM za BiH i naglašava da će se tu razmatrati i prijedlog produženja stendbaj-aranžmana do 30. juna 2015. godine i novo zaduženje od oko 300 miliona KM.
“Novim zaduženjem u BiH bila bi zadržana fiskalna ravnoteža u izbornoj godini, jer će deficit biti ispod tri odsto, a on ima svoje izvore finansiranja. Procjena je da postizborne koalicije idu dosta sporo, tako da se za taj period žele izbjeći neka veća iznenađenja. Smatram da je to dobro”, zaključuje Kozarić. Srna