SARAJEVO, Guverner Centralne banke BiH Kemal Kozarić smatra da ekonomija BiH pokazuje znake oporavka, jer je prema pokazateljima izvoz u prvom kvartalu ove godine porastao 28 odsto, a uvoz jedan procenat.
“Baza je dosta niska, jer smo imali negativne pokazatelje od prošle godine pa i ti procenti mogu da zavaraju. Očekujemo da vidimo hoće li takav trend biti nastavljen što bi moglo da predstavlja neke znake napretka. To je daleko od dobrog, ali nakon oktobra i formiranja nove vlasti očekujemo da se od naredne godine vratimo u pozitivnu zonu rasta od 0,5 odsto”, rekao je novinarima Kozarić.
Pred početak okruglog stola pod nazivom “Uzroci i posljedice stagnacije u razvoju finansijskog sektora u BiH”, Kozarić je izrazio očekivanja da će predizborni period biti kapisla da vlasti pokušaju da ožive ekonomsku situaciju u BiH kako bi stvorili bolju sliku ekonomije pred oktobarske izbore.
Govoreći na ovom skupu o temi “Ekonomska situacija u BiH, stanje u finansijskom sektoru”, on je iznio podatke da je bruto društveni proizvod u BiH prošle godine imao negativan rast od 3,5 odsto, pokrivenost uvoz izvozom bila je 55 odsto. Strane investicije iznosile su samo 790 miliona KM, što je pad od 50 odsto, ali je obezbjeđena monetarna stabilnost.
Prema njegovom mišljenju, bankarski sektor je pokazao stepen otpornosti i sa sigurnošću se može reći da je on izuzetno likvidan, što u jednu ruku i nije dobro, jer realni sektor još traži sredstva.
“Nijedna komercijalna banka nijedan dan nije bila nelikvidna. Očito je da su komercijalne banke počele drugačije da upravljaju rizicima i da su mnogo opreznije”, istakao je Kozarić i dodao da u prvom kvartalu postoje neki znaci malo jače kreditne aktivnosti koja će se vremenom pojačavati.
On je upozorio da je, sa druge strane, potencijalni rizik za bankarski sektor povećanje nekvalitetnih kredita.
“Oni trenutno čine 7,1 odsto ukupne aktive što je povećanje od dva odsto u posljednja dva mjeseca. Očekujemo i dalje povećanje tih kredita do praga od 10 odsto što se smatra nekim tolerantnim nivoom”, rekao je Kozarić.
Prema njegovom mišljenju, kod mikrokreditnih organizacija nešto je složenija situacija i dobro je da je mikrokreditni sektor ušao pod nadzor Agencija za bankarstvo i u kreditni registar.
“Tako smo sada dobili kompletnu sliku šta se tu dešava. Tu je stepen nekvalitetnih kredita čak oko 20 odsto, a klijenti su tu manje kvalitetni nego u bankama, što dodatno komplikuje situaciju. Taj sektor je i pod pažnjom javnosti zbog prevara i kršenja zakona”, naglasio je Kozarić.
On smatra da će ovaj sektor morati hitno da ide u reformu i da se već pripremaju modeli njegove transformacije, jer je trenutna situacija neodrživa na duži rok.
“Najveći problem je definisanja vlasništva u tom sektoru. Imamo značajna donatorska sredstva za koja se ne zna čija su – državna, donatorska ili mikrokreditnih organizacija”, rekao je Kozarić.
Govoreći o kreditima i žirantima, on je naveo da zaduženost građana BiH iznosi oko 1.800 KM po stanovniku.
“Kad je riječ o žirantima tu je kompleksna situacija. Zakon je bankama dozvolio da koriste i tu mogućnost, ali su i banke odgovorne, jer je dozvoljeno da jedno lice može da bude žirant po nekoliko puta. Trenutno još nema rješenja. To mora biti riješeno i u budućnosti biće nađen sigurniji instrument”, poručio je Kozarić.
Predsjednik Udruženja banaka BiH Radovan Bajić smatra da na bankarski sektor neće uticati predstojeći izbori, ili će uticati u smislu da će biti manje privrednih aktivnosti i potražnje bankarskih proizvoda.
On je naglasio da problem žiranata u bankama ne postoji, i da je izmišljen, odnosno da ne postoji izvan banaka.
Nakon okruglog stola u okviru projekta rangiranja banaka i osiguravajućih društava u BiH, Izdavačka kuća “Revikon” i regionalni poslovni magazin “Prizma” dodjeliće nagrade “Kristalna prizma”.