SAN HOZE, Kostarika je napravila ekonomski plan o dekarbonizaciji zemlje do 2050. godine, čiji je cilj da joj omogući ekonomski rast dok smanjuje efekte staklene bašte.
Tako žele da pokažu drugim zemljama šta se sve može učiniti u borbi protiv klimatskih promjena.
Ministar za zaštitu životne sredine Karlos Manuel Rodrigez, rekao je da će se ovim planom ne samo smanjiti ugljenični otisak, nego će od njega imati i velike koristi.
Međutim, Jairo Kuiros, istraživač električne energije na Univerzitetu Kostarike, upozorio je da će ostvarenje plana biti izazovno i da ga treba posmatrati s određenim oprezom.
Prema planu objavljenom u nedjelju, Kostarika bi do 2050. godine ostvarila “nultu neto emisiju”, što znači da ne bi proizvela više emisija štetnih gasova nego što bi se mogla nadoknaditi kroz stvari kao što su održavanje i širenje svojih obimnih šuma.
Takva smanjenja emisija – za koju se očekuje da će mnoge zemlje pokušati da je dostignu – ključna su za održavanje povećanja globalne temperature na znatno ispod dva stepena celzijusa, što je cilj Pariskog sporazuma o klimi iz 2015. godine.
Prema podacima Svjetske banke, ekonomija ove zemlje je prošle godine porasla za tri odsto. Kristijana Figueres, bivša šefica američke klimatske zajednice iz Kostarike, nazvala je cilj “bez presedana” u međunarodnoj politici.
Neki od načina ostvarenja ovog plana bili bi uvođenje autobusa, taksija i vozova na struju, što je veoma skupo.
Plan dekarbonizacije Kostarike namjerava da prepolovi broj automobila u gradovima do 2040. godine.
Vlasti Kostarike nadaju se da će na ovaj način postati inspiracija i drugim državama u borbi s klimatskim promjenama. WORLD ECONOMIC FORUM