BANJALUKA – Ukupni depoziti stanovništva kod komercijalnih banaka u Bosni i Hercegovini na kraju septembra ove godine dostigli su rekordan iznos od 13,35 milijardi KM.
Prema podacima Centralne banke BiH, u proteklih godinu dana građani BiH uštedjeli su 454 miliona KM ili 3,5 odsto više u odnosu 12,89 milijardi KM, koliko su depoziti iznosili krajem lanjskog septembra.
Iako stanovništvo već godinama kontinuirano povećava depozite, ovaj rast sada je ipak na godišnjem nivou mnogo manji nego što je bio krajem septembra 2019, kada je štednja građana za godinu dana povećana za čak 1,06 milijardi KM ili 8,9%.
Mirsad Isaković, ekonomski stručnjak iz Sarajeva, kaže da je uzrok ove pojave virus korona, i to iz nekoliko razloga, koji se se na kraju opet svi svode na aktuelnu pandemiju.
Prije svega, kako kaže, smanjene su doznake iz inostranstva, a 90 odsto štednje, prema nekim procjenama, odnosi se upravo na novac koji građani dobijaju od rodbine iz inostranstva.
“Osim toga, problem je i psihološki momenat građana koji su već imali iskustvo krize u ranijem periodu. I tada je zabilježen veliki porast dizanja novca, pogotovo deviznih sredstava. Nakon toga imali smo jedan period konsolidacije i stabilizacije prije ove krize“, rekao je on.
Prema njegovoj procjeni, čim se vrati psihološka sigurnost da je kriza prošla, građani će se opet vratiti bankama, iako, kako naglašava, nema razloga za paniku, jer je bankarski sistem stabilan.
Dalje, on naglašava da je razlog i u tome što je nakon blokada granica i poremećaja ekonomskih tokova manje privrednika zarađivalo da bi mogli držati novac u bankama.
“Posebno su teško prošle firme iz oblasti metalne, drvne i tekstilne industrije, jer nisu mogle izvoziti“, istakao je Isaković.
Inače, podaci CB BiH, koje je objavila Fena, pokazuju da depoziti stanovništva imaju daleko najveće učešće od 54,9 odsto u ukupnim depozitima kod komercijalnih banaka, pa stoga predstavljaju najvažniji izvor sredstava na osnovu kojeg komercijalne banke mogu finansirati kreditne aktivnosti.
Posmatrano po ročnoj strukturi, oročeni i štedni depoziti stanovništva iznose 5,49 milijardi KM ili 41,1 odsto ukupnih depozita stanovništva, od toga kratkoročni depoziti su 393 miliona KM, a dugoročni 5,09 milijardi KM. Transakcijski računi i depoziti po viđenju čine 7,86 milijardi KM ili 58,9 odsto ukupnih depozita stanovništva.
Postoje, međutim, značajne razlike u kretanju depozita u zavisnosti od njegovog tipa. Transakcijski računi su porasli za 13,1 odsto (ili za 500 miliona KM), a depoziti po viđenju za 3,6% (ili za 124 miliona KM). Oročeni i štedni depoziti, a koji odražavaju štednju, na godišnjem nivou bilježe blagi pad od tri odsto (ili za 170 miliona KM).
U pogledu valutne strukture, depoziti stanovništva u domaćoj valuti iznose 6,07 milijardi KM, što čini 45,4 odsto učešća, što je značajno više nego prije sedam godina, kada je učešće depozita u domaćoj valuti bilo ispod 40 odsto. Depoziti u evrima i oni s valutnom klauzulom vezanom za evro iznose 6,65 milijardi KM ili 49,8 odsto, a učešće depozita u ostalim stranim valutama je 4,7 odsto.
Guverner CB BiH Senad Softić je povodom Svjetskog dana štednje, koji se obilježava 31. oktobra, izjavio da štednja predstavlja i racionalan odnos prema resursima, prema utrošku vode i struje.
“Štednja se danas reflektuje kroz samoodržive projekte, u svakom iskorištenom plodu iz prirode, kultivisanom komadu neobrađene zemlje na kojem će se posaditi nešto, papiru koji će se reciklirati. Na taj način postaje prihod za buduću potrošnju. Naši građani su svjesni važnosti štednje. Danas ona više ne znači samo puko čuvanje novca, već i drugačiji odnos prema postojećim resursima“, naglasio je Softić. Nezavisne
