BEOGRAD, Restorana „Srbija“ u Beloj Crkvi vjerovatno ne bi ni bilo da je vlasnik Rajko Rabrenović, kada ga je otvarao prije tri decenije, morao da plati 4.000 evra za stavljanje imena zemlje u naziv svog ugostiteljskog objekta.
On je, bar ovaj namet, uspio da izbjegne, jer su nadležni ovu taksu smislili prije desetak godina. Zato i ne čudi što u posljednjoj deceniji nema mnogo firmi, kafića, restorana ili radnji koje nose ime države u kojoj posluju. Patriotizam u Srbiji skupo košta, pa se ne isplati.
Svako ko bi danas htio da mu gosti dolaze u „Srbiju“ ili da ih šiša u frizerskom salonu koji nosi ime naše države, da kupuje u radnji koja se tako zove, morao bi da traži dozvolu Vlade Srbije, uz pomoć Ministarstva privrede, i da plati republičku taksu. Ona je do nedavno koštala 465.110 dinara, a ova riječ je od 1. juna poskupjela na 474.880 dinara.
– Niko mi nije tražio da platim što se restoran zove „Srbija“, ali da jeste, ja bih mu dao drugo ime – kaže Rabrenović. – Može da se zove i „Bosna“ ili „Priština“, mada mislim da bi bilo sramota. Sigurno ne bih mogao da izdvojim te pare.
U Agenciji za privredne registre do sada su evidentirali 149 aktivnih privrednih društava i 52 preduzetnika koji u svom nazivu imaju koren „srbij”. Među njima su i Srbijanka, Srbijaprevoz, Vodoprivredno preduzeće Srbijavode, Poslovno udruženje hladnjača Srbije, Poslovno udruženje drvne indistrije Srbije, Savez stambenih zadruga Srbije.
Zoran Đurić, profesor menadžmenta u Beogradskoj poslovnoj školi smatra da bi uspješna preduzeća trebalo da nose ime zemlje, jer ih na taj način promovišu i za to ne bi trebalo da plaćaju nadoknadu.
– Država, ipak, ne smije da dozvoli da svako zloupotrebljava njeno ime i zbog toga mora da postoji neki red – objašnjava Đurić.
– Naravno, ne mislim da taksa treba da bude toliko visoka. Mnogo je bolje da koristimo srpske termine. Ionako je postalo pomodarstvo, da upotrebljavamo strane izraze za sve, pa i za nazive zanimanja i firmi. Ne možemo kriviti one koji ih upotrebljavaju, ako su domaće riječi toliko „skupe“. Mnoge zemlje koje drže do sebe, podstiču korišćenje njenog naziva i na taj način jačaju brend države. Treba raditi na tome da uspješni promovišu Srbiju.
Nije puno za velike
Generalni sekretar Unije poslodavaca Srbije Dušan Korunoski kaže da jednokratno plaćanje takse od 474.880 dinara nije mnogo za velike kompanije, ali da male firme sebi ne mogu da dozvole luksuz da u naziv stave ime zemlje u kojoj posluju.
– Mi imamo bezbroj besmislenih nameta i nije samo njihova cijena razlog što mnogi spas traže u sivoj ekonomiji, već samo njihovo postojanje – kaže Korunoski. – Ima mnogo skrivenih troškova, tako da čovjek kad započinje neki posao ne množe da zna koliko će mu novca biti potrebno, jer se uvijek pojavi još neka taksa.
Duvandžije
Taksa za korišćenje riječi Srbija u nazivu četvrta je najviša republička administrativna taksa u Srbiji, kako pokazuje novi Registar parafiskalnih nameta koji je napravila Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj (NALED) u saradnji sa USAID Projektom za bolje uslove poslovanja. Više novca moraju da izdvoje samo oni koji se bave proizvodnjom eksplozivnih materija i duvanskih proizvoda. Novosti
