PEKING, Kina neće izdvojiti nove svote novca za fond Evropske unije za otkup dugova dok ne dobije detalje o planu za izlazak iz krize.
Ipak, ta zemlja biće otvorena za sve razgovore o budućim ulaganjima u Evropski fond za finansijsku stabilnost, rekao je zamjenik kineskog ministra finansija Džu Gvangjao.
“Kina je već ulagala u taj fond, a dodatna ulaganja su u fazi razmatranja. Potrebno je vrijeme za rad na studijama prije odluke o novom ulaganju”, dodao je on.
Nakon dogovora unutar evrozone o ključnom planu za smanjenje duga Grčke, odobravanju novih spasilačkih zajmova i povećanju Evropskog fonda za finansijsku stabilnost na oko hiljadu milijardi evra, direktor fonda Klaus Regling posjetio je Peking i sastao se sa zvaničnicima ministarstva finansija i centralne banke.
“Kina ima svoju potrebu da ulaže u strane akcije svakog mjeseca zbog viška deviznih rezervi”, kazao je Regling.
On je izrazio nadu u izgradnju dugoročnih veza sa Kinom, koja ima najveće devizne rezerve u svijetu, ali nije želio da iznosi detalje o potencijalnim kineskim ulaganjima u Evropski fond za finansijsku stabilnost.
Regling tvrdi da bi ulagači mogli da budu zaštićeni od petine eventualnih inicijalnih gubitaka i iznosi mogućnost da se u budućnosti evropske obveznice prodaju i za juan, nacionalnu valutu NR Kine, ukoliko to Peking želi.
Regling ističe da je zdrav evro, kao rezervna valuta, alternativna dolaru, u interesu NR Kine. “Mnoge, naročito one velike, ekonomije u svijetu žele evro kao dio međunarodnog monetarnog sistema. To je dobar razlog da naš program bude podržan”, kazao je on.
Džu je kazao da sa Reglingom nije razgovarao o konkretnim planovima o povećanju kineskog ulaganja u fond. Pored toga, zemlje članice G20 na sastanku iduće sedmice u Kanu neće razgovarati o planu kupovine akcija fonda, dodao je on.
Neki analitičari se slažu da je NR Kini u interesu da pruži podršku EU, između ostalog da bi zaštitila svoju globalnu trgovinu, ali isto tako ocijenjuju da neće biti lako privoljeti Peking da se riješi dijela svojih rezervi stranih valuta, procijenjenih na 3,2 biliona dolara.
Povećanje sredstava EFSF na bilion evra je od ključne važnosti za uspjeh najnovijeg plana za rješavanje krize u zoni evra, dogovorenog na samitu Evropske Unije (EU) protekle nedjelje.
U EU ističu da bi EFSF mogao da bude povećan bilo kroz ponudu osiguranja kupcima duga evro zone na primarnom tržištu ili kroz novu mogućnost investiranja za specijalne namjene. Vjeruje se da bi ovaj drugi modalitet mogao, između ostalih, da privuče i investicije iz NR Kine i Brazila.
Niko neće biti izbačen iz evrozone
Klaus Regling je odbacio mogućnost da se projekat evro zone raspadne. Regling je naglasio da je jedinstvo očuvano i da ne postoji namjera da bilo koja država bude izbačena iz zone evra jer tako nešto ne bi bilo ni u ekonomskom ni u političkom interesu bilo koje članice monetarnog bloka.
Najviši rejting za EFSF
Tri vodeće međunarodne rejting agencije, Standard & Purs, Mudis i Fič potvrdile su maksimalan kreditni bonitet Evropskom fondu za finansijsku stabilnost (EFSF). “Potvrda najvećeg mogućeg kreditnog rejtinga ukazuje na povjerenje u strategiju evro zone za održavanje finansijske stabilnosti”, navodi šef EFSF Klaus Regling. Beta, Tanjug