BANJALUKA – Nadzorni odbori u javnim preduzećima, koji bi trebalo da nadziru rad direktora i da stoje iza svih njegovih odluka, ne rade ništa, rekao je danas direktor „Advantis brokera“ Branko Kecman.
„Kod nas se smatra da svako može biti član odbora. Zadnjih dana se piše od direktoru „Šuma RS“, a ne piše se o tome ko je u Nadzornom odboru, a direktor ne može sprovesti nijednu odluku koju nije odobrio NO. Nadzorni odbor bi trebalo da nadzire direktora, a ovdje NO ne radi ništa“, kazao je Kecman.
Govoreći o samom radu javnih preduzeća, on je naveo primjer „Elektroprivrede RS“ ističući da je u zadnjih 20 godina ostvarila značajne prihode, a nije napravila nijedan novi objekat.
„Nije napravljena strategija šta hoćemo od bilo kojeg javnog preduzeća. Zbog čega ERS ne bi mogla poslovati kao ČEZ, zbog čega mi ne bismo mogli praviti nove objekte“, kazao je Kecman.
Kazao je da je neophodno da postoje planovi, izvršenje planova i odgovornost za njihovo neizvršenje.
„Ovako niko nema odgovornost. Kod nas je sve politički dogovor“, kazao je Kecman.
Pomoćnik ministra industrije Zoran Savić rekao je da je problem i to što nijedan direktor u zadnjih 15 godina nije došao na funkciju u preduzeće koje je poslovalo pozitivno.
„Sva preduzeća su u minusu. I sva imaju višak zaposlenih. I pitanje je koji će direktor preuzeti odgovornost da taj broj smanji, bez obzira koja politička partija je na vlasti“, rekao je Savić.
Predsjednik Odbora za privredu u Narodnoj skupštini RS Dušan Berić je upozorio i na sve veći problem nedostatka kadrova u RS.
Direktor firme „Komunalac“ iz Kozaske Dubice Božidar Nikoletić rekao je da on nema problem sa tim da dostavi sve informacije u vezi sa radom predzuća na čijem se čelu nalazi, ali je upozorio i na mogućnost zloupotrebe određenih podataka od strane političkih organizacija. Kazao je i da nisu svi direktori javnih preduzeća lopovi, kako se često stiče utisak u javnosti.
„Svi znamo da u „Elektroprivredi“ ima viška 5.000 radnika, ali kako bi bilo koja vast dobila izbore da nije tih radnika“, rečeno je, između ostalog, na okruglom stolu.
Predstavnici javnih preduzeća koji su danas prisustvivali okruglom stolu su rekli i da kaznene odredbe postoje, ali da ih niko ne koristi.
Dragan Janjić iz banjalučke „Toplane“ kazao je da je za tri i po godine u ovom preduzeću bilo više od 15 kontrolnih institucija.
„Većina javnih preduzeća nemaju sajtove i nemaju objavljenje planove javnih nabavki. Kod nas se na sajtu nalazi sve što je u vezi sa javnim nabavkama. Javna preduzeća trebaju odgovarati narodu. Mi u „Toplani“ sada vraćamo promašene investicije koje su bile do 2012. godine“, kazao je on.
CAPITAL: M. Čigoja
1 komentar
Molimo Vas da pročitate sledeća pravila prije komentarisanja:
Komentari koji sadrže uvrede, nepristojan govor, prijetnje, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni. Nije dozvoljeno lažno predstavljanje, ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Molimo Vas da se u pisanju komentara pridržavate pravopisnih pravila. Komentare pisane isključivo velikim slovima nećemo objavljivati. Zadržavamo pravo izbora i skraćivanja komentara koji će biti objavljeni. Mišljenja sadržana u komentarima ne predstavljaju stavove poslovnog portala CAPITAL.ba. Komentare koji se odnose na uređivačku politiku možete poslati na adresu [email protected]
Po namšem mišljenu, pogrešna je konstatacija da nadzorni odbori javnih preduzeća ne rade ništa.
Rade oni, itekako, ali za svoju korist i korist onih koji su ih postavili – delegirali – na te pozicije.
Ako bi se objavila imena članova nadzornih odbora u, bar većim, javnim preduzećima, vidjeli bismo ko tamo sjedi.
Uhljebljeni partiski poslušnici i potrčko, ali i ponei predstavnik opozicije. Tek da bi se ućutkala i primira poneka usijana glava, i stvorio privid demokratičnosti u obavljanju funkcije vlasti.
Prema propisima, članovi nadzornog odbora imaju veliku odgovornost. Ko kontroliše njihov rad i utvrđuje eventualnu odgovornost. Niko.
Kad bi se smanjio broj članova nadzornih i upravnih odbora, došli bismo do zapanjujuće cifre o mogućim uštedama.
Za početak, trebalo bi zaista početi sa objavljivanjem imena članova nadzornih, ali i upravnih, odbora u našim preduzećima.
Da narod vidi ko nam štiti društvenu imovinu, i ko se brine da se dobrima neprocjenjive vrijednosti upravlja na zakonit način.