BEOGRAD, Građani Srbije se sve više žale na rad banaka, a broj njihovih žalbi i tužbi je gotovo dupliran poslije donošenja Zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga prošle godine.
Za razliku od zemalja članica Evropske unije, gdje se sporovi sa bankama završavaju veoma brzo, u Srbiji „istjerivanje pravde“ potraje godinama.
Lani je, prema podacima Narodne banke Srbije, upućeno više od 1.500 pritužbi, od toga oko hiljadu osnovanih. Građani najviše zahtjevaju da im se vrati više zaračunati novac na osnovu kamata.
Na to imaju pravo po zakonu, a i NBS je preporučila bankarima da to sami učine da ne bi išli na sud. Zasada je poznato da je preporuku usvojila samo jedna banka, dok one koje su najviše podigle kamate o tome još i ne razmišljaju.
Od ukupnog broja uloženih prigovora građana 80 odsto je riješeno, što je gotovo duplo više nego 2011. godine – pokazuju podaci Centra za zaštitu korisnika finansijskih usluga. – Žalbe su se odnosile najviše na kredite i to 915, a od toga 428 na stambene pozajmice.
Centralna banka je, inače, posredovala u 120 sporova u kojima je postignut dogovor između banke i klijenata, bez odlaska na sud. Ipak, mnogi završe sa tužbama.
Tako je samo 250 građana tužilo banke za povećanje kamata na stambene kredite u švajcarskim francima, a isto toliko i za ostale pozajmice, prije svega gotovinske zajmove.
Sporovi na sudu traju od 12 mjeseci do tri godine. Neki građani su već dobili presude u svoju korist, ali banke imaju pravo žalbe.
Kolektivne tužbe su takođe podnijete, ali iako se donese presuda nema izvršno dejstvo, jer svaki građanin mora posebno da tuži svoju banku za učinjeni prekršaj.
Povećanje
Banke su 2007. i 2008. podizale svoje marže, kako bi se zaštitile od finansijske krize, a objašnjenje je bilo da to čine u skladu sa „svojom poslovnom politikom“ bez konkretnih razloga. Tokom te godine banke su povećale svoje marže na stambene kredite od četiri do osam dosto, a na kratkoročne zajmove duplo više. Neke su smanjivale kamate, ali su neke zadržale postojeće i po cijenu kazni. Novosti