BANJALUKA – Isplatom šest miliona KM iz Fonda solidarnosti Republike Srpske na račun sindikalne organizacije Rudnika željezne rude “Ljubija”, za socijalno zbrinjavanje 570 radnika, Vlada RS napravila je pravni presedan i praktično preuzela obaveze većinski privatne firme, što, prema tvrdnjama sagovornika CAPITAL-a, do sada nije zabilježeno.
Iako vlast ovaj potez pokušava predstaviti kao socijalnu mjeru, naši sagovornici upozoravaju da su pregaženi svi zakoni na koje su naišli i to da bi se sanirali problemi kompanije u većinskom vlasništvu Gordana Pavlovića (Pavgord), a da su zaboravili stotine preduzeća koja su imala daleko crnju sudbinu i čije su radnike bez razmišljanja ignorisali i ostavili na ulici.
Bez solidarnosti za druge
Sličnu “solidarnost” nikada nisu vidjeli radnici “Ratarstva” i “Farmlanda” iz Nove Topole, “Nove Borje” iz Teslića, “Birača” iz Zvornika, Fabrike cijevi “Unis” iz Dervente, te “Energoinvesta” i “Famosa” iz Istočnog Sarajeva, koji su nakon privatizacija i stečaja ostali bez plata i doprinosa.
Naši sagovornici sa dozom ironije govore da ovakvu predstavu za javnost u izbornoj godini do sada nismo vidjeli i dodaju da je ovo možda i poziv svima koji su se našli u sličnoj situaciji da se obrate i zatraže svoj dio novca.
Na to bi, dodaju, mogli računati i radnici 506 firmi koje su ugašene samo prošle godine, što je 58,3 odsto više nego godinu ranije, kada je odjavljeno 295 preduzeća.
Ekonomista Zoran Pavlović govori da pravnog osnova za uplatu novca sindikatu nema i da niko nema pravo da troši javna sredstva na firmu koja još nije ni u predstečajnom postupku, već je samo podnesen zahtjev za njegovo pokretanje.
“To što je novac uplaćen na račun sindikata je još veće ludilo i van bilo kakvog uobičajenog postupka i prava. Dati novac sindikatima koji će to podijeliti radnicima, to još nisam vidio. To je presedan. Ne postoji mogućnost da sindikat dobije novac i isplaćuje doprinose i plate“, kaže Pavlović.
Isplata preko leđa građana
Iako se svi slažu da radnike nije nipošto trebalo ostaviti bez plata, a da njihov posao nije da pitaju odakle novac, ipak govore da se sve moglo i moralo uraditi po zakonu, te pozvati privatnog vlasnika 51 odsto firme da isplati svoj dio, umjesto što se sve prebacilo na leđa građana.
Jedan pravnik sa kojim smo razgovarali istakao je da postupanje Vlade nema nikakve veze sa pravom, ekonomijom i upravljanjem javnim preduzećima, već sa političkim odlukama u “klimavoj” podršci u Prijedoru u izbornoj godini.
“Potpuno je besmisleno to što su uradili. Nikad se do sad nije desilo ovako nešto. Da je prethodni vlasnik iz Indije (ArcelorMittal – Lakšmi Mittal) gurnuo firmu u stečaj, Vlada ovo ne bi uradila. Pravni osnov za isplatu postojao bi kada bi firma bila u stečaju, pa ako se ne može isplatiti dug radnicima, da Vlada RS povezuje staž nekoliko mjeseci. Za to je potrebno da firma ode u stečaj pa se da vidi da nema sredstava. Međutim, ovo je potpuno apsurdno i bez zakonskog osnova u ovom momentu“, kaže on.
Iskusni stečajni upravnik Vlajko Gurešić kaže da bi se našlo uporište u zakonu za ovakvu odluku potrebno je da većinski vlasnik i Vlada RS donesu odluku da se radnici otpuste i da sa sindikatom dogovore o otpremninama.
Ništa nije urađeno po zakonu
“Očigledno se radi o tome da se radnici namire i da nema obaveza prema njima ako se otvori stečaj, da bi vlasnik sve poslije preuzeo u cjelosti. Ne mogu da ulazim u to zašto Vlada plaća kompletne plate, a većinski vlasnik je privatnik koji ima 51 odsto firme. Ne vidim razlog zašto novac ide na račun sindikata, a ne na račun preduzeća da bi se isplatile otpremnine. Nema sindikat takvu ulogu da isplaćuje plate radnicima, nego da pregovara o tome i da traži da im se isplate plate ili naknade koje su im poslodavci dužni. To je trebalo da se donese na organima preduzeća, odnosno na Skupštini akcionara. Očigledno ništa urađeno po zakonu“, kaže Gurešić.
Ističe da postoje desetine, pa i stotine javnih firmi koje su otišle u stečaj, a čiji su radnici ostali nenamireni.
“Ima ih koliko hoćete. Šta će biti ako sudija ne otvori stečajni postupak. Zavisi ko radi na predmetu, jer među njima neki znaju, a neki baš i ne šta im je posao“, kaže Gurešić.
Podsjetimo, Vlada RS je uplatila šest miliona maraka radnicima “Nove Ljubije” iz sredstava iz Fonda solidarnosti Republike Srpske nakon posjete funkcionera Republike Srpske prošlog petka, među kojima je bio i predsjednik SNSD-a Milorad Dodik koji je obećao plate.
Minić priznao da uplata nije po zakonu
Da ništa nije po zakonu potvrdio je juče i premijer Savo Minić koji je rekao da je Vlada obezbijedila sredstva za radnike rudnika “Nova Ljubija” kako im ne bi bila ugrožena isplata otpremnina.
“U razgovoru sa radnicima upoznat sam da su njima redovno isplaćivane i isplaćuju se plate i doprinosi, ali da je zbog smanjenog obima proizvodnje, odnosno nemogućnosti plasmana proizvoda, jedan broj radnika spreman da napusti firmu uz isplatu otpremnina, koje su bile dovedene u pitanje zbog pokretanja predstečajnog postupka“, rekao je Minić i objasnio da Vlada sada ima zaliha i da može da ih isplati.
Ono što nije objasnio je od kada Vlada RS isplaćuje otpremnine radnicima, kada je za to zadužen poslodavac u slučaju da nema stečajnog postupka i kada radniku daje otkaz kao tehnološki višak.
Minić je čak rekao da u slučaju stečajnog i predstečajnog postupka niko nije dužan da isplati otpremninu, čime je dodatno podjario pitanje zakonitosti postupanja Vlade.
“Ali, ovdje se pojavila Vlada. Razgovarali smo s ljudima i našli modalitet da im pomognemo“, naveo je Minić.
Za otpremnine radnika rudnika “Nova Ljubija” od juče je operativno šest miliona KM, koje je doznačio Fond solidarnosti Republike Srpske.
Radnici “Nove Ljubije” iz Prijedora 26. marta su počeli protest i zatražili hitno donošenje programa socijalnog zbrinjavanja i isplatu otpremnina.
Sve je okončano dan kasnije Dodikovim dolaskom i obećanjem da će im biti isplaćeno šest plata.