BEOGRAD, Fiksni kurs bi bio opasan za našu zemlju jer imamo relativno mali izvoz, što znači da nemamo stabilan priliv deviza koji bi za to bio neophodan.
Narodna banka Srbije snosi odgovornost za dramatičan pad dinara protekle nedjelje jer nije na vrijeme reagovala na međubankarskom tržištu, kaže u intervjuu za Press Jurij Bajec, savjetnik premijera i profesor Ekonomskog fakulteta.
Prema Bajecovim riječima, na slabljenje dinara je uticalo i to što je NBS isuviše brzo smanjila referentnu kamatnu stopu, ali i kriza u Grčkoj.
Da li je dinar morao ovoliko da oslabi prema evru za samo nekoliko dana?
– U poslednja dva do tri meseca desile su se neke stvari koje su negativno uticale na dinar. Jedan od najvažnijih razloga za njegovo slabljenje je taj što je NBS pod pritiskom privrede isuviše brzo smanjila referentnu kamatnu stopu. Pošto je ta kamata ranije bila relativno dobra, a inflacija niska, hartije od vrednosti su bile dobar posao za banke koje su tada trgovale dinarima. Međutim, banke su sada odustale od toga i počele da trguju devizama pa je nastala veća potražnja za njima. Ponuda je bila mala i normalno došlo je do pogoršanja kursa. Pored toga na slabljenje dinara, odnosno na kupovinu evra, uticala je i kriza u Grčkoj, kao i priče da će ekonomska kriza trajati bar još dve godine.
Šta je mogla da učini NBS?
– Trebalo je da procenjuje situaciju i brže interveniše većim sumama čim je dinar počeo da klizi. Prema mom mišljenju, referentnu kamatnu stopu je trebalo da smanjuje manje, a češće.
Da li je realno da se kurs zadrži na ovom nivou i šta možemo očekivati do kraja godine?
– S obzirom na to da postoje dobri uslovi da ove godine inflacija bude u okviru dogovorenih šest odsto, kao i na činjenicu da domaća tražnja polako pada, mislim da dinar ubuduće neće brzo slabiti. Na duži rok gledano, ipak ne možemo da imamo jak dinar jer je slaba privreda.
Ko je kriv za probleme u privredi?
– NBS i Vlada svojom regulativom nisu dovoljno doprinele da dinar bude atraktivan. Što je još važnije, iscrpeli smo jedan model privrednog rasta i razvoja koji je bio moguć od 2001. do 2008. godine kada smo trošili i po 20 odsto više nego što smo stvarali.
Da li je dobro uvesti fiksni kurs? Neki privrednici to predlažu.
– Grčka ima evro, pa vidite šta se desilo. Fiksni kurs bi bio opasan za našu zemlju jer imamo relativno mali izvoz, što znači da nemamo stabilan i veliki priliv deviza koji bi za to bio neophodan.
Zašto je misija MMF-a dozvolila Vladi da poveća deficit?
– Videli su da javni rashodi nisu toliki problem, već nedovoljni javni prihodi. Čim su videli da se plate i penzije drže zamrznute, njima je bio signal da se stvari drže pod kontrolom.
Kako su tekli pregovori oko smanjenja administracije?
– Istina je da su rekli: ‘Pa jesmo li se dogovorili da se smanji administracija? ‘ Predstavnici srpske vlade su odgovorili da je donet zakon, ali da ide teško.
Da li će Vlada uspjeti u predviđenom roku da smanji broj zaposlenih u upravi i sprovede penzionu reformu?
– Verujem da hoće.
Prodaja „Telekoma” samo za dobru cijenu
Šta mislite o prodaji „Telekoma”?
– Nemam ništa protiv da se proda za dobru cenu i ako će se novac sigurno uložiti u infrastrukturu. ‘Telekom’ je firma koja je postigla neki maksimum, koja je profitabilna, ali je pitanje da li bi se ona sama u nekom narednom periodu održala uz sve jaču međunarodnu konkurenciju. Press
1 komentar
Molimo Vas da pročitate sledeća pravila prije komentarisanja:
Komentari koji sadrže uvrede, nepristojan govor, prijetnje, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni. Nije dozvoljeno lažno predstavljanje, ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Molimo Vas da se u pisanju komentara pridržavate pravopisnih pravila. Komentare pisane isključivo velikim slovima nećemo objavljivati. Zadržavamo pravo izbora i skraćivanja komentara koji će biti objavljeni. Mišljenja sadržana u komentarima ne predstavljaju stavove poslovnog portala CAPITAL.ba. Komentare koji se odnose na uređivačku politiku možete poslati na adresu [email protected]
Sumnjam da ce se iko usuditi da kupi Telenor, ja ga eto ne bih uzeo ni da mi ga daju za dzabe. Jer, bez obzira koliko je legalna transakcija, Verica Barac ce vec naci nacina da podigne krivicne prijave protiv svih: od kupca do kafe kuvarice u nekakvoj strucnoj komisiji za prodaju:)
Molim da se ovo ne shvati kao napad na Barac. Komisija protiv korupcije je potrebna, samo bi njen rad trebalo da bude malo temeljniji i diskretniji. Ne razumem zasto ona mora da izlazi u javnost i imenuje pojedince dok tuzilastvo ne donese odluku? Zar se na taj nacin ne kontaminiraju dokazi? Tuzilastvo mora da bude nezavisno i posluje bez ikakvih pritisaka. Zar komisija protiv korupcije nema poverenja u tuzilastvo pa mora da preko novina vrsi pritisak? Na ovaj nacin, integritet cele komisije dolazi pod znak pitanja jer optuzbe preko novina podpadaju pod domen traca..I dajte malo ozbiljnosti, proslo je vreme komunizma i kolektivne odgovornosti: na sta lici prijava protiv citavog organa (17 ljudi) i kakve su sanse da iko ko je ozbiljan odreaguje na tako nesto?
Puno uspeha u radu svima u Srbiji. Kamo srece da Srbija ima vise ovakvih mozgova kao sto je G-din Jurij – mozda bi se uskoro i nasla u Evropi.
Sa postovanjem,
Miomir Saban, Toronto