NIŠ, U vicevima Piroćanci važe za građane kojima je svaki dinar važan. Sada je to dokazala i statistika.
Žitelji južne i istočne Srbije su ozbiljno shvatili besparicu i ekonomsku krizu i najviše štede. Za razliku od njih, Vojvođani i Šumadinci baš i ne mare i ne plaše se da se zadužuju. Anketa o potrošnji domaćinstva pokazuje da na raspolaganju porodice u Srbiji imaju od 42.491 do 63.656 dinara. Najskromnije prihode imaju, uobičajeno, domaćinstva na jugoistoku zemlje.
Prosječna mjesečna raspoloživa sredstva po domaćinstvu u posljednjem kvartalu prošle godine iznosila su 53.984 dinara, ali nam je gotovo 50.000 odlazilo na osnovne potrepštine. Najviše – skoro 43 odsto potroši se za hranu, ali veliki udarac za kućne budžete je i izdatak za stanovanje, vodu, struju za koje se odvajalo 16,6 odsto.
Značajan trošak za porodice lani je bio i transport i prosječno je odlazilo čak 8,5 odsto mjesečnih prihoda. Među velikim izdacima su bili i odjeća i obuća – 4,7 odsto, alkoholna pića, duvan sa 4,3 odsto, kao i komunikacije sa 3,6 odsto.
Podaci o mjesečnim prihodima i potrošnji u Srbiji dobijeni anketom među 1.142 domaćnistva, pokazuju i iz kojih izvora nam stižu prihodi. Većina porodica puni svoju kasu mahom od plate i penzije. U Vojvodini i Šumadiji dobar dio dolazi od poljoprivrede, dok je taj prihod u Beogradu neprimjetan.
Iz ovih podataka, međutim, vidi se da su domaćinstva u Vojvodini imala najveći udio potrošačkih i investicionih kredita u ukupnim mjesečnim prihodima. Dok u njihovim prihodima krediti učestvuju sa 4,3 odsto, na jugu Srbije prihodi iz pozajmica čine samo 0,4 odsto kućnog budžeta.
Potpuno drugačija slika je kada je štednja u pitanju.Prihodima iz štednje i naknada od osiguranja mjesečni prilivi u regionu južne i istočne Srbije su uvećavani za 6,3 odsto, u regionu Šumadije i zapadne Srbije za 3,9 odsto, u Beogradu 2,1 odsto, a u Vojvodini samo za 1,5 odsto.
Više za čašicu
Struktura potrošnje, međutim, razlikuje se od regiona do regiona. Tako žitelji južne i istočne Srbije na ishranu odvajaju gotovo polovinu svojih prihoda. Tačnije to je 48,9 odsto. U Beogradu se odvaja 45,6 odsto, u Šumadiji i zapadnoj Srbiji 41,8 odsto, a u Vojvodini najmanje 37,1 odsto. Na jugu se, međutim, manje odvaja za transport, rekreaciju i kulturu, obrazovanje, ali se najviše daje za alhokolna pića i duvan. Novosti