Izvoz metala i drveta čuva bh. ekonomiju

BANJALUKA, Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) blago je revidirala nabolje prognozu rasta ekonomije BiH u ovoj godini na 2,1 odsto, što je za 0,1 odsto više u odnosu na prethodnu projekciju iz jula.
Očekivanja rasta bruto domaćeg proizvoda (BDP) BiH za iduću godinu su, pak, smanjena sa ranije prognoziranih 2,5 na 2,3 odsto.
Ekonomisti EBRD-a u kratkom osvrtu na BiH navode da je naša zemlja prošle godine iskusila skroman ekonomski rast uz prigušenu domaću potrošnju, uglavnom zbog fiskalnih mjera štednje i pada doznaka iz inostranstva.
“U kratkoročnom periodu BiH bi mogla da ima koristi od nastavka snažne potražnje za metalima i drvetom, koja može da nadoknadi slabosti drugih sektora ekonomije. Međutim, produžena politička kriza i pad u evrozoni, ključnog trgovinskog partnera BiH, nastaviće da ugrožavaju ekonomske perspektive zemlje”, ističe se u regionalnom izvještaju EBRD-a.
Zanimljivo je da je EBRD u regionu jugoistočne Evrope jedino našoj zemlji poboljšao prognozu rasta BDP-a u 2011. godini. Najveći ekonomski rast ove godne, uprkos smanjenju projekcije, očekuju u Makedoniji (tri odsto), dok za Srbiju prognoziraju, takođe, rast od 2,1 odsto.
Ostale zemlje regiona imaće slabiji ekonomski rast – Crna Gora dva odsto, Albanija 1,9 odsto, Bugarska 1,6 odsto i Rumunija 1,5 odsto. Za Sloveniju i Hrvatsku, koje su smještene u region srednje Evrope i Baltika, očekuje se još manji rast BDP-a u 2011, od svega jedan, odnosno 0,5 odsto.
Iduće godine, pak, najveće povećanje ekonomskog rasta u regionu prognozira se za Crnu Goru od 2,6 odsto, a najmanji za Albaniju od jedan procenat.
“Ekonomski oporavak u jugoistočnoj Evropi sporo se odvija i sada je pod ozbiljnom prijetnjom od dužničke krize evrozone. Skroman rast u proteklih godinu dana vođen je uglavnom izvozom u zemlje evrozone. U 2011. i 2012. očekuje se nizak rast, ali se ne može isključiti povratak u recesiju. Glavni rizik je produbljivanje krize evrozone, koja će negativno uticati na izvoz regiona i priliv kapitala, a još više na stabilnosti finansijskog sektora i privatni kreditni rast”, ocjenjuju analitičari EBRD-a.
Domaći ekonomisti ističu da je za veće stope ekonomskog rasta BiH neophodna daleko snažnija podrška vlasti, prije svega privatnom privrednom sektoru i preduzetničkoj inicijativi.
“Godišnja stopa rasta BDP-a od dva procenta je nezadovoljavajuća za BiH, jer imamo nisku osnovicu, odnosno svega 31 odsto učešća u prosječnom BDP-u Evropske unije. Nama je za razvoj potreban godišnji rast BDP-a od 10 odsto, kao kod brzorastućih ekonomija svijeta”, ukazuje Izudin Kešetović, profesor Ekonomskog fakulteta u Tuzli.
Stoga kao prioritet izdvaja uspostavu funkcionalne države koja će moći na adekvatan način podržati svaku pojedinačnu kompaniju, prvenstveno iz metalskog sektora, koji ima značajno učešće u industrijskoj proizvodnji i zaposlenosti. Nezavisne novine