BEOGRAD, U Srbiji je do sada izdato oko 1.000 energetskih pasoša za objekte i skoro 1.700 stručnjaka ima licencu za energetsku efikasnost, izjavila je šef Odsjeka za energetsku efikasnost u zgradama u Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Srbije Jasminka Pavlović.
“Svi su shvatili to ozbiljno i niko više ne postavlja pitanje da li treba”, rekla je Pavlović na konferenciji “Energetska efikasnost u zgradarstvu sa osvrtom na korišćenje geotermije za grejanje i hlađenje”.
Ona je dodala da je u jednom trenuktu bilo više izdato energetskih pasoša nego građevinskih dozvola.
Pavlović je rekla da Srbija mora da prati standarde koji su postavljeni u Evropi i da je u saradnji sa Inženjerskm komorom oko 2.000 ljudi prošlo obuku.
“Sada imamo između 1.600 i 1.700 ljudi sa licencom za energetsku efikasnost”, navela je Pavlović.
Ona je rekla da sve nove zgrade u Srbiji moraju da imaju energetski pasoš, kao i sve postojeće koje se rekonstruišu i saniraju uz to da bar za jedan energetski razred mora da im se unparedi energetska efikasnost.
“Napravili smo Centralni registar energetskih pasoša i već imamo stotinak pasoša koji su izdati preko CREP-a”, navela je Pavlović.
U saradnji sa GIZ-om je odabrano 30 gradova u Srbiji i napravljena je analiza objekta i tipologija zgrada, dodala je ona ističući da je to sada sjajan alat za dalje planiranje u toj oblasti.
Energetski pasoš sadrži podatke o energetskom razredu zgrade prema njenim energetskim svojstvima određenim na osnovu izračunate potrebne finalne godišnje toplotne energije za grijanje za referentne klimatske podatke i omogućava poređenje zgrada s obzirom na njihova energetska svojstava, a moraju ga imati nove i postojeće zgrade koje se rekonstruišu, adaptiraju, saniraju ili energetski saniraju.
Zgrade se svrstavaju u osam energetskih razreda prema energetskoj skali od “A+” do “G”, s tim da “A+” označava energetski najpovoljniji, a “G” energetski najnepovoljniji razred. Tanjug