SOMBOR, Fabrika obuće “Boreli“ iz Sombora, nakon gotovo deceniju i po tranzicije u Srbiji tek sada ozbiljno kreće u privatizaciju.
Ta kompanija spada u preduzeća koja su imala veze s bivšim republikama SFRJ još po modelu Zakona o udruženom radu jer je bila dio kombinata “Borovo“.
Taj prastari zakonski akt iz doba socijalizma sve manje ljudi pamti, ali je somborskim obućarima i u 21. veku donio more problema.
Privatizacija kompanije je kod prvog pokušaja zaustavljena. Tada je svrstana u kategoriju –preduzeće s imovinom iz bivših republika SFRJ. To ju je svih ovih godina osudilo na tavorenje, iz kojeg se izvlačila s promenljivom srećom.
Danas se za nju interesuje kupac iz Italije s kojim već duže sarađuje. Kao i sva stara preduzeća, ima prilične dugove, ali su oni, srećom, manji od procjenjenog kapitala, što svakako može pomoći da 508 radnika zadrži posao.
“Prvi put je privatizacija za “Boreli“ inicirana još 2005. godine”, objašnjava direktor kompanije Zorka Crnogorac.
– S obzirom na to da smo bili u sistemu “Borovo“, koji je imao imovinu i poslovao na teritoriji cijele Jugoslavije, sve je zaustvaljeno jer su partneri iz Slovenije uputili protestnu notu. Njima su se pridružili i fabrika cipela “Josip Kraš“ iz Karlovca u Hrvatskoj i kombinat “Borovo“.Tada smo svrstani u kategoriju preduzeća koja imaju registrovanu imovinu iz bivših republika SFRJ i koje u privatizaciju idu pod posebnim uslovima .To je u suštini cijeli postupak zaustavilo.
Za ovih gotovo deset godina štošta se za “Boreli“ izmjenilo. Fabrika iz Karlovca je otišla u stečaj, “Borovo“ se pojavilo kao stari vlasnik, zainteresovano za imovinu ali ne i za proizvodnju ili nastavak saradnje. Preciznije, jedino su želeli da prodaju lokale. Nakon toga su 24 prodavnice i prodate.
“Sud je kasnije doneo odluku da je ugovor o tome ništavan pa je prodaja ostalih lokala zaustavljena. Sada imamo 108 prodavnica, od toga sto koristimo za plasman robe, a ostalo je izdato u zakup”, kaže Crnogorac.
Nakon nedavne izmjene propisa o privatizaciji, “Boreli“ nema više “SFRJ status“, odnosno, sva preduzeća su izjednačena, a ta specifičnost je izbrisana iz Zakona o privatizaciji. Na prodaju će biti ponuđen kompletan društveni kapital, uključujući i sve lokale u njihovom vlasništvu.
Šta novi kupac može očekivati?
“Radnici plate dobijaju redovno, a iz prethodnog perioda ostao je dug od tri zaostale mjesečne zarade“, objašnjava Crnogorac.
– Obaveze prema bankama i drugim državnim povjeriocima i samim radnicima iznose 13 miliona evra, a ukupni kapital je procjenjen na 21 milion evra. S osam miliona u plusu imamo šanse da nađemo partnera- dodaje ona.
U pogonima “Borelija“ se već godinama rade lon-poslovi za fabriku iz Slovenije “Kopitarna“ iz Sevnice te za italijansku kompaniju “Lenči“.
“Preduzeće “BN bos“ zastupa “Lenči“ na srpskom tržištu. Oni su se raspitivali za privatizaciju, ali do konkrentih poteza nije došlo. Osim nas, za njih rade i fabrika obuće iz Kule te subotički “Solid“ pa ostaje da se vidi kakvu će strategiju imati u privatizaciji za naše tržište“, kaže Zorka Crnogorac. Dnevnik