BUKUREŠT/SOFIJA, Rumunija je najavila da će od Međunarodnog monetarnog fonda tražiti povećanje svog budžetskog deficita, dok je Bugarska obećala da će skresati troškove radi uravnoteženja budžeta, što su najnoviji pokušaji članica Evropske unije da poprave pogoršane budžetske izglede.
Ti potezi su se poklopili sa posrtanjem Letonije u pregovorima sa MMF za obezbjeđivanje dodatnih finansija i upozorenjem premijera Češke da će njegova vlada biti primorana da poveća planirani budžetski deficit za iduću godinu, prenosi Rojters.
Vlade zemalja širom Evrope odustale su od budžeta planiranih prije krize i dozvolile da budžetski deficiti narastu, ali se to pokazalo problematičnijim u istočnim nego u razvijenim zapadnim članicama, uglavnom zbog slabijeg povjerenja investitora u njih.
U nastojanju da savlada veće privredno slabljenje od očekivanog, koje je dovelo do smanjenja poreskog prihoda, Rumunija će zatražiti od MMF da poveća svoj budžetski deficit na oko 5-5,5 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP) , izjavio je jedan zvaničnik te zemlje. Taj zahtjev, neophodan Rumuniji da nastavi sa programom zajmova za spasavanje, vrijednim 20 milijardi evra, poništio bi planirani budžetski deficit od 4,6 odsto BDP koji je već dogovoren sa MMF.
Rumunski zahtjev je sličan potezima koji su ranije ove godine preduzele Mađarska i Letonija, pošto je ekonomsko slabljenje dovelo do povećanja ranijih prognoza njihovog budžetskog deficita.
Dok mnoge zapadne zemlje na ekonomsku krizu odgovaraju stimulativnim paketima, ili se sa smanjenjem poreskog prihoda bore povećanim pozajmljivanjem, istočne članice EU imaju ograničene mogućnosti.
Centralnoevropske zemlje su imale budžetske manjkove čak i u godinama brzog privrednog rasta, a recesija i prognoze slabijeg rasta primoraće njihove vlade na rešavanje dubokih strukturalnih problema za koje su se nadale da će vremenom sami nestati.
Drugi problem predstavlja cilj deficita od tri odsto BDP koji se zahteva od novih članica EU radi eventualnog ulaska u zonu evra. To bi moglo odložiti njihov ulazak u odnosu na period od 2012. do 2014. koji je bio predviđen prije krize. Agencije
Istočne članice EU suočene s rastom budžetskog deficita
