BRISEL, Čelnici 17 zemalja evrozone dogovorili su se danas u ranim jutarnjim satima da će povećati stvarne zajmodavne kapacitete evropskog fonda za pomoć zemljama u finansijskim poteškoćama te olakšati Grčkoj vraćanje duga.
Nakon maratonskog vanrednog sastanka na vrhu, koji je započeo u petak naveče, dogovorili su se da se stvarni zajmodavni kapaciteti Evropskog fonda za finansijsku stabilnost (EFSF) povećaju na 440 milijardi evra. Taj fond na papiru je imao 440 milijardi evra, ali je mogao posuditi samo 250 milijardi evra. Takođe je dogovoreno da će Evropski stabilizacijski mehanizam (ESM), koji će od sredine 2013. godine zamijeniti EFSF raspolagati s 500 milijardi evra.
Takođe je dogovoreno, što se smatra najdalekosežnijom mjerom, da taj fond može na tržištu kupovati obveznice zemalja članica u finansijskim poteškoćama, pod uslovom da ta zemlja donese program ozdravljenja svojih finansija i da ga striktno provodi. Tome se do sada protivila Njemačka. Čelnici evrozone takođe su se dogovorili da se Grčkoj smanje kamate na zajmove koje je dobila iz evropskog fonda s prosječnih 5,2 odsto na 4,2 odsto te produži period otplate s tri na sedam i po godina.
S druge strane, nije prihvaćen sličan zahtjev Irske, jer ta zemlja odbija povećati poreze na dobit poduzeća. Dogovor o mjerama za obranu evra postignut je nakon što je ranije načelno usuglašen pakt za evro, koji treba spriječiti izbijanje dužničkih kriza u evrozoni. Taj pakt predviđa jačanje konkuretnosti evropske privrede, povećanje zaposlenosti, održive javne finansije i veću usklađenost poreskih politika zemalja članica.
Riječ je o načelnom dogovoru i potrebno je još dogovoriti sve pojedinosti što bi trebalo biti gotovo do sljedećeg redovitog samita EU-a, 24. i 25. marta. Hina