VAŠINGTON, Međunarodni monetarni fond ispituje budžetsku i monetarnu politiku Grčke i Rumunije sa ciljem odobravanja nove tranše finansijske pomoći. Uslov je rigorozna štednja, pa su plate u javnom sektoru smanjene 25 odsto.
Misija Međunarodnog monetarnog fonda boravi u Rumuniji i Grčkoj, kako bi ispitala budžetsku i monetarnu politiku tih zemalja i odlučila o daljoj finansijskoj pomoći. Od vlasti u Atini i Bukureštu očekuje se da nastave da sprovode stroge mjere štednje, posebno u javnom sektoru.
Rumunija je u dubokoj recesiji, a njena ekonomija će, prema prognozi Evropske banke za obnovu i razvoj, do kraja godine oslabiti najmanje jedan odsto.
Iz paketa finansijske pomoći MMF-a, Svjetske banke i Evropske unije od 20 milijardi evra, Bukurešt je do sada dobio oko 13 milijardi. Uslov za pomoć bilo je uvođenje drastičnih mjera štednje, pa su tako sve plate u javnom sektoru smanjene 25 odsto.
“Ispitaćemo da li je vlada ostvarila postavljeni cilj kada je riječ o smanjenju budžetskog manjka. Od početka primjene stend-baj aranžmana sa Rumunijom, postignut je značajan napredak, ali reforma penzionog sistema mora da bude dinamičnija”, kaže Džefri Frenks, šef misije MMF-a.
Pod specijalnom lupom su i grčke finansije. Tim inspektora Evropske komisije, MMF-a i Evropske centralne banke boravi u Atini da ispita grčke mjere štednje u cilju dobijanja međunarodne pomoći od 110 milijardi evra.
MMF će sa posebnom pažnjom razmotriti uštede u javnom sektoru, jer smatra da ima još prostora za rezanje troškova, posebno u državnim bolnicama, socijalnom i penzionom fondu. Tračak optimizma Grcima je unio prošlonedjeljni test izdržljivosti banaka, na kome samo jedna grčka banka, “ATE bank”, koju kontroliše država, nije prošla provjeru.
“Od jutros bilježimo skok na berzama od 0,5 odsto. To je pozitivna reakcija na rezultat stres testa banaka. Ali, da budem iskren, to se i očekivalo”, kaže analitičar Nikolas Skurijas.
Provjera finansijskog zdravlja 91 evropske banke, od kojih samo sedam nije prošlo stres test, pozitivno je uticala i na akcije banaka na evropskim berzama. Iako neki stručnjaci smatraju da test nije bio dovoljno strog, bankari lakše dišu jer će od kreditora moći da povuku 25 milijardi evra svježeg kapitala. RTS