BEOGRAD, Povjerenje građana Srbije u banke vraćeno. Povodom svjetskog dana štednje, banke u Srbiji nude povoljne kamate, najviše u Evropi.
Poslije povlačenja milijardu evra štednje u posljednjem kvartalu prošle godine, povjerenje građana u banke je potpuno vraćeno, pa sada na štednim računima fizička lica imaju 5,3 milijarde evra i 10,6 milijardi dinara.
Pred nedjelju štednje oči klijenata ponovo su uprte u kamatne stope jer su one na oročene uloge iznad sedam odsto.
U situaciji kada je osnovna kamata na evro u Evropi na istorijski niskom nivou, to je razlog zašto će već za par mjeseci štednja u Srbiji biti ista kao prije svjetske ekonomske krize.
Izvršni direktor “Alfa banke” Zoran Stojaković kaže da će u Srbiji doći da pada kamata.
“Kamate u Grčkoj su dva odsto godišnje, u Rumuniji tri, a u Hrvatskoj pet odsto godišnje. Kamate u Srbiji su izuzetak u ovom djelu Evrope i stabilizacija će dovesti i do pada kamata”, objasnio je Stojaković.
Prevaziđena kriza povjerenja
U Komercijalnoj banci je prirast štednje bio 120 miliona evra. Direktor Goran Milićević kaže da sada ima uslova za one koji imaju sredstva da ostvare priliv.
“Kriza povjerenja je prevaziđena i to je jako dobro, a s druge strane ekonomske krize, oni koji imaju sredstva mogu da ostvare priliv. To je kamatni priliv”, rekao je Milićević.
Banke zbog konkurencije podižu kamate iako to ima i loše strane. Na sto prikupljenih evra štednje, banke odvajaju 40 evra na račun Narodne banke, za šta ne dobijaju kamatu.
Preostalih 60 evra one moraju da oplode i vrate štediši sa kamatom od sedam odsto godišnje. To znači da ukoliko žele profit, moraju takav novac da plasiraju sa kamatom koja ne može biti manja od 13 odsto godišnje. To je i razlog zašto sve više stranaca štedi kod nas.
U Narodnoj banci tvrde da kamate na štednju trenutno nemaju rezona, ali da su domaći izvori novca najdragoceniji.
Snežana Madžarević iz NBS ističe značaj domaćih izvora finansiranja koji utiču na stabilnost valute.
“Naravno da je važno imati domaće izvore finansiranja jer oni utiču na stabilnost domaće valute i na stabilnost finansijskog sistema”, rekla je Madžarević.
Monetarne vlasti bi voljele da dinarska štednja bude veća jer ona čini tek dva procenta ukupne štednje, mada je jasno da je već nekoliko godina isplativija štednja u dinarima nego u evrima.