ZVORNIK – Ljiljana Toholj je načelnica Odeljenja za privredu Grada Zvornika u BiH. Do pre mesec dana je bila i odbornica u opštini Mali Zvornik u Srbiji. Time spada među one (malobrojne?) koji su iskoristili zakonske i mogućnosti sistema da prihode imaju iz budžeta dve države.
No, ona možda i nije najeklatantniji primer ljudi koji žive u jednoj, a zarađuju u drugoj državi. Po mnogima je to Zoran Stevanović, čovek koji je 16 godina bio na čelu Zvornika, a živeo u Loznici. Osim što je biznismen i milioner, Stevanović i dalje stanuje u Loznici, ali uređuje RS u kojoj je poslanik, doprinosi stranci SNSD kao predsednik gradskog odbora Zvornika i upravlja Aluminom jer predsedava Upravnim odborom tog najvećeg izvoznika u RS.
Boravi u jednoj, spava u drugoj državi
„Glasači tome nisu mnogo pridavali na značaju. Kad je bio najveći pritisak na gospodina Stevanovića, on je obećao kako će kupiti stan u Zvorniku. Objašnjavao je kako je poreklom iz nekog zvorničkog sela, kako ima državljanstvo i kako on u Zvorniku boravi, a samo spava u Loznici. Ljudi su prešli preko toga i to je prihvaćeno“, objašnjava Bojan Lukić, šef odborničkog kluba SDS-a u Skupštini grada Zvornika koji je problematizovao činjenicu da Zvornik vode ljudi koji ne žive u njemu.
„Kao odbornik SDS-a sam više puta ukazivao na to da nam grad vode ljudi sa strane. U jednom periodu smo imali situaciju da je u Zvorniku gradonačelnik živeo u Loznici, direktori Bolnice i Doma zdravlja u Malom Zvorniku, načelnik PU u Vlasenici. Sve važnije institucije su vodili ljudi koji ne žive u Zvorniku. Situacija u Zvorniku se može pomalo okarakterisati i kao šizofrena, nema logičnog objašnjenja. Jer, kad prođe tri sata, kad su ti funkcioneri bili o kojima sam pričao, vi praktično nemate odgovorno lice da je u Zvorniku- od komunalnog preduzeća, preko elektrodistribucije do gradonačelnika“, objašnjava odbornik Lukić.
Volonter u lokalnoj samoupravi
Znatno mlađi, ali na sličnom tragu je i tehnolog Aleksandar Vračević. Do raspuštanja Skupštine Malog Zvornika je bio član Opštinskog veća- tela koje koordinira između predsednika i skupštine opštine i ima kontrolno- nadzornu funkciju nad radom opštinske uprave. Sa druge strane, Vračević je već 10 godina direktor JP Regionalna deponija Zvornik, a predsednik je i Skupštine udruženja komunalnih i uslužnih delatnosti Privredne komore RS. Za razliku od Ljiljane Toholj, političku ulogu u Malom Zvorniku je igrao volonterski, rekao je u kratkom telefonskom razgovoru.
„I vas iz Trebinja interesuje Zvornik? Ovo je nešto savršeno normalno za nekoga ko ima državljanstvo i za nekoga ko vodi poreklo iz tog kraja. Ljudi su i pre rata bili povezani. Nama 200 klinaca ide u školu tamo ( u Zvornik prim. aut). Mi to posmatramo kao jednu sredinu“, rekao je Aleksandar Vračević iz Malog Zvornika u telefonskom razgovoru i istakao da nije član ni jedne stranke u BiH. Ipak, neko sa istim imenom i prezimenom, ali sa prebivalištem u Zvorniku, nalazi se na spisku članova SNSD-a i to glavnog odbora, na mestu 74, našli smo na sajtu ove političke organizacije.
Ni Vračević ni Toholj se nisu kandidovali na izborima koji će u Malom Zvorniku biti održani 17. decembra. Ljiljana Toholj nas je uputila na zvanične organe dve lokalne zajednice. Istakla je u odgovoru na pitanja da u Zvorniku nikada nije bila ni na jednoj listi kao kandidat. Odbornički mandat u SO Mali Zvornik je osvojila na listi grupe građana „Snaga naroda“ dr Milan Lukić. I Vračević je na prošlim izborima bio kandidat Grupe građana „Za bolji Mali Zvornik“ Kostjerčević Dragan.
„Formirao je i vodio čovek koji u Velikoj Plani ima biznis, etno selo „Moravski konaci“. Svojevremeno je povezivan i sa nekim sumnjivim poslovima oko privatizacije ciglane u Velikoj Plani zbog čega je zamenik direktora BIA Dragan Marković Markoni bio osumnjičen za sabotiranje policije u istrazi protiv, kako su tada mediji pisali, sumnjivog biznismena. Imao je i on lični sukob, ne sa SNS-om, nego sa ljudima iz SNS na lokalu, ali je on imao konekcije sa ljudima iz SNS iz Beograda“, objašnjava naš sagovornik iz Malog Zvornika koji nije želeo da mu otkrivamo identitet. Dodaje da se godinama grupe građana pojavljuju na izborima i koaliraju sa onima koji daju više. Tako će biti i na izborima 17. decembra.
„Svaka prijavljena lista ima pravo na određeni broj članova u izbornoj komisiji , na posmatrače na izbornim mestima. Nezvanično, za ove izbore su dve ili tri liste prijavljene iako se zna da su to članovi SNS-a“, tvrdi naš sagovornik
Znaju i ptice na grani
Sagovornici „Direkta“ ističu da je veliki uticaj glasača iz Zvornika na rezultate izbora u Malom Zvorniku.
„Veliki broj stanovnika Zvornika ima pravo glasa u Srbiji, samo nas most deli, većina ima dvojno državljanstvo. Ne može se tačno reći koliko je to ljudi, ali se radi sigurno preko hiljadu. A sada zamislite kakva je to mašinerija, kakva je to moć u rukama ljudi sa ove strane Drine kada je tamo za jednog odbornika potrebno oko stotinjak glasova. Kada bi se neko zaista organizovao sa ove strane Drine, lako bi mogao da ima skupštinsku većinu u Malom Zvorniku. Možete zamisliti taj apsurd- da se, recimo, kandiduje grupa građana i tamo osvoji vlast“, objašnjava odbornik Bojan Lukić.
Sa druge strane, stanovnici Malog Zvornika nemaju nikakav uticaj na izborni proces u BiH.
„Da biste prošli za odbornika u Zvorniku bi vam trebalo između 1200 i 1300 glasova A pravo glasa u BiH iz Malog Zvornika ima između 50 i 100 ljudi. I to su mahom stariji ljudi koji su kupovali stanove u Malom Zvorniku, a inače su odavde, jer su tamo stanovi tri puta jeftiniji, a samo pređete preko mosta. Mi smo ti koji smo uzimali njihovo državljanstvo, oni naše nisu“, pojašnjava odbornik Lukić.
O tome koliki je uticaj glasača iz BiH posredno nam je rekao i Milovan Samardžić, predsednik mesne zajednice Centar u opštini Mali Zvornik. Pitali smo ga koliki je uticaj glasača iz BiH na izbore u Malom Zvorniku.
„Apsolutno utiču. Više ih glasa iz Zvornika nego iz Malog Zvornika i to znaju i ptice na grani. I šta?“, rezigniran je bio naš sagovornik. Ipak, nastavili smo razgovor.
-Da li vi glasate u Zvorniku, imate li ličnu kartu BiH?
-Nemam, ne treba mi.
-Koliko ljudi iz Malog Zvornika glasa u Zvorniku, koliko oni koriste to svoje pravo?
-Mislim da ne koriste.
-Da li su zainteresovani za izbore u BiH?
-Mislim da nisu.
-Zašto su ljudi iz RS zainteresovani za izbore u Srbiji?
-Vi ste novinar, Vi znate odgovor. Mislim da je to javna tajna, Vi znate odgovor.
-Postoje neke indicije, može se spekulisati, ali budući da ste vi predsednik MZ pretpostavljam da znate iz prve ruke šta se dešava.
-Vi sami procenite tu logiku.
-Ako bih rekla da je to zato da se utiče na rezultat izbora u Malom Zvorniku. Da se kroz podršku članova SNSD-a obezbeđuje ubedljivija pobedia SNS-a, da li bih bila blizu istini?
-Samo vi primenite logiku i nema problema. Jer, na kraju je to i jedino ispravno, rekao je predsednik mesne zajednice za kraj razgovora.
„SNSD je svojim glasačima u zadnja tri ciklusa, prema mojim saznanjima, sugerisala da treba da glasaju za SNS. Oni su čak otvorili jedno biračko mesto sa ove strane Drine. Ni jedan drugi član nije mogao proći u birački odbor osim ljudi bliskih SNSD-u i oni su u zadnja tri izborna ciklusa imali jasnu instrukciju da podrže SNS u Malom Zvorniku“, objašnjava Bojan Lukić.
Nije korektno, ali je korisno
Njegov stav je da nije korektno da se neka politička partija iz RS meša u izbore u Srbiji i da odlučuje o problemima koje ne poznaje i o ljudima čije potrebe ne zna. Na pitanje da li su izbori u Srbiji i malom Zvorniku zakazani za 17. decembar danas tema u Zvorniku odgovara potvrdno.
„Nikad više nije bila. Po prvi put imate širom RS bilborde sa kojih Vučić i SNS pozivaju da se glasa za njih. I ne samo u Zvorniku, nego i u okolnim mastima poput Šekovića, Vlasenice, Milića imate bilborde sa porukama podrške SNS-u. To do sada nije bilo kod nas u Zvorniku, a s’ obzirom na to da Zvornik apsolutno kontroliše SNSD, jasno vam je po čijoj je to direktivi i naredbi. Mi nemamo ništa protiv, samo smatramo da nije korektno mešanje ni sa ove strane tamo, a ni obrnuto“, kaže Lukić.
U obrnutoj situaciji, budući da je mnogo manje birača u Malom Zvorniku, neki značajniji uticaj na izborne rezultate i nije moguć.
Jedan od sagovornika koji nije želeo da mu otkrivamo identitet kaže da od rođenja živi u Malom Zvorniku i, kao mnogi, na posao svakodnevno prelazi Drinu.
„Nemaš šta da radiš niti gde da se zaposliš u Malom Zvorniku. Zvornik je grad, a ovo je mala sredina, pritom nerazvijena. Nasleđeno je iz bivše Jugoslavije da se privreda razvijala u Zvorniku. U Alumini i danas radi dosta Lozničana, doduše, sve manje jer neki idu u penziju ili uzimaju otpremnine, a bilo je i otkaza. Ovde je sasvim normalna pojava i dvojno državljanstvo je neophodnost. Bosancima takođe, da bi njihova deca otišla i studirala u Beogradu i Novom Sadu. Srbija je mnogo bliža od Sarajeva i Banjaluke“, priča i potvrđuje da je veliko interesovanje Zvorničana za izbore u Srbiji.
„Mislim da neće svi listom glasati za SNS. Podeliće se i na SPS. U Zvorniku je održana osnovačka skupština „Naša Drina“, bilo je dosta onih iz SNS-a, a to udruženje je blisko sa socijalistima. Socijalisti u Malom Zvorniku su u proteklom sazivu delovali kao opozicija. Nisu podržavali odluke predsednika opštine, SNS je imao većinu, pa im socijalisti nisu ni trebali. U stvari, ovde se iza svega krije lični interes“, objašnjava naš sagovornik.
„Vrlo je moguće da će socijalisti napraviti neki kambek. Vučić kako vidim kaže da sa LSV može napraviti koaliciju i imati većinu. Dačića ne pominje. Može se desiti da opozicija napravi rezultat, ali vidim kambek socijalista“.
I odbornik SDS-a u Zvorniku smatra da bi SPS mogao računati na značajniju podršku glasača iz RS.
„Moje informacije kažu da su u fabrici glinice „Birač“ u Alumini gde je predsednik UO Stevanović pre 7 do 10 dana ljufdima tražili lične karte, oni koji mogu da glasaju u Srbiji. Ogroman je tu pritisak, verujte mi. Što se Socijalista tiče, mislim da su napravili dobar potez osnivanjem udruženja „Naša Drina“ , vidim da je na skupu bila ozbiljna grupa ljudi i da imaju ogroman potencijal. Inicijativa je od ljudi iz SPS-a iz Srbije“, smatra Lukić.
Kako vidi odnos Malog Zvornika i njegovog velikog brata sa druge strane, koliki je ekonomski, a kakav politički uticaj, hteli smo da pitamo i predsednika opštine koji je već deceniju na čelu ove lokalne samouprave, ali i Opštinskog odbora Srpske napredne stranke (SNS).
Na telefonski poziv nam se javila sekretarica koja je zatražila da ostavimo broj da nam se predsednik javi, ali se to do trenutka objavljivanja nije desilo. Odgovore nismo dobili ni na pitanja koja smo mejlom poslali na zvaničnu adresu. Direkt portal
