BANJALUKA – Korištenje energije u BiH treba da bude što efikasnije, te da se razumno investira u obnovljive izvore energije, zbog čega Njemačko društvo za međunarodnu saradnju (GIZ) pruža institucijama u BiH tehničku podršku kako bi ta oblast bila unaprijeđena i pokrenut program obnove stambenih zgrada širom zemlje, rekla je za CAPITAL Sibylle Strahl, menadžerica sektora za energiju i zaštitu klime GIZ u BiH.
GIZ od 1995. godine djeluje u BiH u ime vlade Savezne Republike Njemačke, a jedan od sektora na čiju reformu su fokusirani je i razvoj energetskog sektora, odnosno energetske efikasnosti i obnovljive energije. GIZ u BiH trenutno provodi projekat “Dekarbonizacija energetskog sektora u BiH” u saradnji sa Ministarstvom spoljne trgovine i ekonomskih odnosa BiH.
Neophodno poboljšati efikasno korištenje energije
„GIZ i Vlada Njemačke podržavaju institucije BiH, entitete i lokalni nivo, odnosno opštine i gradove u više od 80 projekata u energetskom sektoru. Počeli smo s energetskom efikasnošću i uključili obnovljive izvore energije u portfolio. Vidimo mnogo napretka u saradnji, pravni okvir je unaprijeđen na svim nivoima, kao i tehnički kapaciteti. Takođe, postoji mnogo izazova, ne samo u zemlji, već globalno, te je potrebno još mnogo rada“, istakla je Strahl.
Dodala je da je kroz pravni okvir, koji je unaprijeđen, očigledno okretanje institucija sprovođenju specifičnih programa.
„To su programi obnove stambenih zgrada, podrške obnovljivim izvorima energije. Podrška treba da ide prema građanima direktno ili investitorima, privatnom sektoru. Sve je to i dalje na dnevnom redu i na listi da bude urađeno. Još uvijek moramo da dođemo do toga. Posvećeni smo podršci naših partnera u ovome u BiH“, naglasila je Strahl.
Ona je navela da je prva stvar koja treba da bude urađena u BiH poboljšanje efikasnog korištenja energije.
„Neophodno je, naravno, i bezbjedno snabdjevanje, te da se smanji potrošnja u cilju energetske efikasnosti, a idući korak je razumno investirati u čistu energiju. Mislim da smo u mi GIZ-u na dobrom putu što podržavamo Ministarstvo spoljne trgovine i ekonomskih odnosa, kao i entitetska ministarstava energetike i fondove za zaštitu životne sredine da uspostave programe za renoviranje zgrada koje imaju potencijal da uštede oko 40 odsto energije“, rekla je Strahl.
Energetska efikasnost sredstvo za suočavanje sa energetskom krizom
Savjetnik u projektu “Dekarbonizacija energetskog sektora u BiH” u GIZ u BiH Esad Smajlović rekao je da, pod pokroviteljstvom Vlade Njemačke, GIZ pruža tehničku pomoć u BiH kako bi se uspostavio plan obnove zgrada.
„Izazov je postići efikasnost jer se mnogo energije koristi od strane građana BiH. Radeći to, GIZ i projekat “Dekarbonizacija energetskog sektora u BiH” je postavio fundamentalne osnove za taj program i uradili smo mnogo analiza. Analizirali smo kapacitete, ne samo institucija kao što su ministarstva i fondovi, koji su već prepoznati kao nosioci programa, već takođe kapacitete kompanija i šta nam nedostaje za provođenje programa“, kazao je Smajlović.
Dodao je da je osnovno pitanje, jednako važno, naći najbolji sistem saradnje sa finansijskim institucijama i odrediti adekvatan budžet, dodajući da bi on mogao biti sličan modelu u Srbiji, a prilagođen potrebama i organizaciji BiH.
„Nakon toga, treba ojačati kapacitete onih koji će biti uključeni, kao što su fondovi, ministarstva i posebno je važno podizanja svijesti građana koji će imati najviše koristi od obnove zgrada i kuća. Neophodno je da shvate da takođe moraju da učestvuju u tom programu, da budu voljni da ga podrže i finansijski“, kazao je Smajlović.
Dodao je da je evidentno da je svijest građana o energetskoj efikasnosti njihovih kuća veoma niska.
„Ima nekoliko lokalnih inicijativa u opštinama da se nešto uradi po tom pitanju, ali ministarstva i fondovi su došli do zaključka da treba da imamo sveobuhvatan i ozbiljan program koji će definitivno morati da uključi promociju, bolje razumijevanje i podizanje svijesti ljudi o energetskoj efikasnosti njihovih kuća. Neophodno je više raditi i lokalno i globalno“, istakao je Smajlović.
Saglasan je da je do sada mnogo više urađeno na energetskoj efikasnosti javnih institucija u odnosu na stambeni sektor.
„To je debalans koji ne bi trebalo da postoji. Zaključak je da svi u BiH, donosioci odluka, građani treba da energetsku efikasnost vide kao sredstvo koje će nam svima pomoći da se adekvatno suočimo sa energetskom krizom, a koja je već prisutna“, zaključio je Smajlović.
Institucije spremne na saradnju
Pomoćnik ministra spoljne trgovine i ekonomskih odnosa u Savjetu ministara BiH Admir Softić rekao je da se trenutno radi na izradi Integrisanog energetskog bilansnog plana BiH čiji je sastavni dio Strategija obnove zgrada koju je GIZ uradio.
„To je osnova za bilo kakvo planiranje u ovom segmentu. Mi dugi niz godina radimo na ovim pitanjima zajedno sa GIZ-om i imamo radne grupe sa entitetskim ministarstvima gdje pokušavamo pronaći najbolji model finansiranja obnove zgrada. Nedavno je bio sastanak ministara energetike i životne sredine i predstavnika fondova gdje su sagledani različiti modeli, odnosno programi, kako bi se moglo sve pokrenuti“, istakao je Softić za CAPITAL.
Dodao je da su sada na potezu ministarstva da, od ponuđenih opcija i najboljih iskustava iz regije kada je u pitanju obnova zgrada, razmisle koji je najbolji način koji bi primjenili u svojim entitetima, odnosno lokalnim zajednicama i da se pokrene obnova zgrada.
„S obzirom na ulogu Ministarstva spoljne trgovine i ekonomskih odnosa i odličnu tehničku asistenciju GIZ-a, entitetska ministarstva su postala svjesna ozbiljnosti postupka i poslova koji ih čekaju. Spremni su da daju doprinos i da se napravi prvi korak, da se nađu osnovna sredstva koja bi se multiplicirala u narednom periodu“, naveo je Softić.
Istakao je važnost strateških dokumenata koje je GIZ uradio, Strategije obnove zgrada, a što je osnova za svaku projekciju koja je rađena u Integrisanom energetskom planu BiH i entitetskim planovima za energiju i klimu.
„Očekujemo vrlo brzo konkretizovanje razgovora i da se iznađe osnovni dio novca s kojim bi se sve pokrenulo. Dobri primjeri prakse iz regiona pokazuju da su krenuli sa 20 miliona evra i da je taj iznos vremenom povećavan. U Srbiji je bio model gdje su na svaki uložen evro u energetsku efikasnost data donatorska sredstva od još jednog evra. Postoji niz modela i fondova kako bi se uvećala sredstva i ubrzala obnova zgrada u BiH“, naveo je Softić.
On je dodao i da je privatni sektor važna karika u ovom procesu i da se modeli i programi zasnivaju na javno – privatnom partnerstvu, ili neki način partnerstva gdje će svakako privatni kapital činiti osnovu razvoja ovog biznisa.
Projekat “Dekarbonizacija energetskog sektora u BiH” započet je 2020. godine i predviđeno je da traje do 2023. godine. Projekat podržava nadležna tijela u stvaranju programa za energetsku efikasnost koji kroz participativan proces uključuju finansijske institucije, kompanije i domaćinstva još od rane faze planiranja. Cilj je uspostaviti funkcionalne jedinice koje su posvećene planiranju, koordinaciji i praćenju dugoročnih scenarija dekarbonizacije usklađenih s ciljevima koji se trebaju postići do 2050. godine.
CAPITAL: Svjetlana Šurlan