LONDON, Sve je počelo prije pet godina, 9. avgusta 2007, kada je francuska banka BNP Paribas izjavila da investitori neće biti u mogućnosti da preuzmu novac iz njihova dva fonda jer nije moguće vrijednovati njihovu imovinu zbog ‘potpunog gubitka likvidnosti’.
To je bio najjasniji signal da banke odbijaju da posluju jedne s drugima jer se boje da bi otrovna imovina u njihovim bilansima mogla sve dići u vazduh, što bi klijente osudilo na propast.
Ni pet godina kasnije oporavka nema. Španija stoji na ivici, Italija i Slovenija su korak do ponora, a prognoze o kraju krize nisu nimalo optimistične. Britanski telegrap donosi ključne događaje petogodišnje krize.
Mjesec dana nakon slučaja BNP, 14. septembra 2007. štediše britanske banke Northern Rock povukle su milijardu funti u samo jednom danu. Do toga je došlo nakon što je BBC objavio da je Bank of England dala hitnu podršku neimenovanoj banci. Nekoliko dana kasnije centralna banka ubrizgala je 10 milijardi funti u likvidnost na tržištima.
Milijarde dolara ubrizgane su u tržišta u zajedničkoj akciji britanskih, američkih, kanadskih i švajcarskih centralnih banaka, kao i Evropske centralne banke 13. decembra 2007.
17. marta 2008. JPMorgan kupuje Bear Stearns za samo 240 miliona dolara – s popustom od 17,75 milijardi dolara u odnosu na njegovu vrijednost prethodne godine.
15. septembra 2008. investiciona banka Lehman Brothers objavljuje stečaj nakon što je nekoliko dana ranije priznala kvartalni gubitak od 3,9 milijardi dolara.
13. oktobra 2008. britanska vlada je objavila da je dokapitalizovala HBOS i Lloyds i Royal Bank of Scotland, a taj je potez kasnije postao popularan kao ‘bailout’. Sutradan je američka vlada predstavila sličan plan za svoje banke.
11. decembra 2008. Bank of America kaže da je prisiljena da otpusti 35.000 svojih radnika.
5. marta 2009. Bank of England najavljuje da će početi politiku kvantitativnog ublaživanja kupovinom obveznica. Četiri dana kasnije FTSE 100 je pao na šestogodišnji najniži nivo od 3.460.
11. aprila 2010. tržišta su počela da sumnjaju i da prezadužena Grčka neće moći da vrati svoj dug. Ubrzo je postalo jasno da finansijska pomoć od 30 milijardi evra neće biti dovoljna jer su problemi Grčke gori nego što se to isprva mislilo. Ubrzo je dogovoren plan B, odnosno finansijska injekcija od čak 110 milijardi evra pomoći. Godinu kasnije dodaje se još 155 milijardi. No paralelno s tim širi se bojazan da su i Irska i Portugal u istim problemima te da je i njima potrebna finansijska pomoć. Kako je zabrinutosti zbog krize u evrozoni rasla, EU se odlučio da uspostavi trajni fonda za pružanje finansijske pomoći.
8. avgusta 2012. španski prinosi od obveznica i dalje su opasno visoki nakon što je bankarski sistem Španije pretrpio ogromne gubitke, a zemlja sve više ekonomski propada. Kriza je, kako stvari sada stoje, daleko od rješenja… Tportal.hr