BERLIN, Evrozona prolazi kroz težak period: nekoliko članica je do grla u finansijskim poteškoćama, unutar zone se stvorio raskol. U Njemačkoj se čak raspravlja o povratku marke. No kakva je zapravo sudbina evra?
Nakon Irske i Grčke bi mogla uslijediti i Španija i Portugal. Time bi finansijski štit koji su čelnici zemalja zone evra nedavno donijeli kako bi zaštitili poljuljanu valutu, bio iscrpljen. Evropski političari stoga grozničavo traže nova rješenja. Bitka za evro već odavno traje: glavni krivci su mešetari na finansijskim tržištima koji se već uveliko klade na štetu zajedničke valute i vrše pritisak na zemlje zone evra. Tako barem političari objašnjavaju trenutnu intenzivnu borbu za sudbinu evra.
Neki ekonomisti međutim stanje vide drugačije. “Ja sam zapravo zahvalan tržištu što je ukazalo na to da, nakon što su zemlje zone evra u društvo primili Grčku, da je ova zemlja bila, da je i da će uvijek biti prezadužena”, kaže Markus Kerber sa Visoke tehničke škole u Berlinu. On je mišljenja da je Grčku, kada je postalo očigledno u kakvoj situaciji se nalazi, trebalo isključiti iz evrozone.
No to se nije dogodilo. EU i Međunarodni monetarni fond Grčkoj su pomogli s preko 110 milijardi evra a grčka Vlada je donijela rigorozan paket štednje. No uprkos tomu zemlja se ne oporavlja nego naprotiv bilježi recesiju od 4,5 odsto. Slična je stvar i s Portugalom za kojeg Kerber smatra da je najbolje da što prije izađe iz evrozone.
Kao jedna od opcija za postizanje stabilnosti evra nedavno se rodila ideja o stvaranju fonda s evro obveznicama. Tu ideju posebno podržavaju čelnici južnoevropskih zemalja, dakle onih koje imaju najviše problema. Glavni zagovornik je međutim i luksemburški premijer Jean-Claude Juncker. No neki ekonimisti nisu zadovoljni ni ovim rješenjem. Oni kažu: “Za evro obveznice ne postoji nikakva pravna osnova u Evropskom ugovoru. “Bail out” klauzula isključivo zabranjuje zajedničko preuzimanje odgovornosti”.
Od pojma zajedničke odgovornosti zazire i njemačka vlada koja je zbog toga ubrala žestoke i pomalo nediplomatske kritike od Junckera. On je njemačku vladu čak optužio da se ponaša neevropski. Njemačka u međuvremenu polako popušta pod pritiskom ali istodobno postavlja političke uslove. Njemački ministar finansija Wolfgang Schäuble traži odstupanje mnogih kompetencija u pogledu budžetske politke s nacionalne na evropki nivo. Time bi bila uklonjena jedna od glavnih mana evra.
Evropska valuta naime počiva na različitim privredama i finansijskim temeljima. Ako se udovolji njemačkim zahtjevima na kraju ovog integracijskog procesa, evro bi počivao na jedinstvenoj privrednoj politici. Time bi, kako smatra glavni ekonomist banke Sal. Oppenheim Norbert Braems bio postignut još jedan cilj: jača Evropa u sve žešćoj globalnoj konkurenciji. No kako smatra Braems tom projekt još uvijek mnogo toga stoji na putu. “Pitanje je da li u Njemačkoj ali i drugim evropskim članicama postoji spremnost prebacivanja kompetencija u Bruxelles. Mislim da će još potrajati prije nego što i građani budu spremni na taj korak”.
No prije toga bi monetarna unija trebala, po mišljenju mnogih, načiniti neke drastične rezove. Predstava političara da će se ekonomska moć zemalja nakon ulaska u uniju izjednačiti se pokazala kao iluzija. Ekonomisti poput Kerbera se zalažu za poteze poput podjele unije. U jačoj grupi bi se nalazila Njemačka, Finska, Holandija, Luksemburg i Austrija.
No što je s Francuskom, Njemačkim najvažnijim spoljnotrgovinskim partnerom? “Francuska snosi krivicu za propast monetarne unije. Oligarsi u Parizu su od samog početka ignorislai ugovore, zauzimali stav po kojem si nisu dali ništa diktirati, pogotovo od Njemačke. Stoga ovu vlast u Parizu, bez obzira na gospodina Sarkozyja, na držim za nekoga ko će pridonijeti stabilnosti unije”, zaključuje Kerber. Polsovni.hr