BRISEL – Mogućnosti u Evropi u i nakon 2026. godine neće proisteći samo iz rasta potrošnje ili nove tehnološke euforije, već iz strukturnog pomjeranja u načinu funkcionisanja evropske ekonomije.
Očekuje se da će se ovaj pomak odvijati na tri paralelna nivoa: kroz jačanje uloge države, dugoročnu izgradnju infrastrukture i ubrzano produbljivanje tržišta kapitala, što omogućava aktiviranje velike količine novca akumuliranog na tržištima i računima širom Evropske unije, prenosi SEEbiz.
Prva prekretnica odnosi se na raspravu o izdvajanju pet odsto BDP-a za odbranu. To više nije samo odgovor na krizu, već signal da Evropa promišlja sopstvene operativne kapacitete.
Tako velika godišnja potrošnja u tom scenariju prevazilazila bi nacionalne budžete i zahtijevala veću koordinaciju, operativnost i zajedničke prioritete.
Istovremeno, bezbjednosni okvir je uglavnom već postavljen, jer su 23 od 27 članica EU ujedno i članice NATO-a i zajedno stvaraju najveći dio BDP-a Unije. Bezbjednosna integracija je, dakle, činjenica, dok institucionalna i ekonomska integracija ostaju proces.
Druga prekretnica je paket EU GRID. On ne proizilazi iz rasprave o odbrani, već iz tehničke realnosti savremene ekonomije, jer bez pouzdanih elektroenergetskih mreža nema industrije, nema digitalizacije i nema operativne autonomije.
Prema aktuelnim procjenama, Evropa će do kraja decenije uložiti oko 600 milijardi eura u elektroenergetske mreže, što znači približno 120 milijardi eura godišnje, odnosno oko 330 miliona eura javnih kapitalnih investicija dnevno, tokom pet uzastopnih godina.
Ovo nije zelena politika, već osnovna infrastruktura. Važno je i to da GRID više nije apstraktna ideja, jer je Evropska komisija u junu 2025. godine postavila jasan regulatorni okvir za početna ulaganja i najavila zakonodavni paket pod nazivom Evropski mrežni paket do kraja godine, čime je projekat prešao iz faze smjernica u fazu implementacije.
Treća dimenzija ove promjene odnosi se na akumulirani, uspavani kapital. Evropi ne nedostaje novca – na računima domaćinstava i kompanija nalaze se bilioni eura štednje, nagomilani tokom decenija izuzetno labave monetarne politike.
Ovi depoziti nemaju direktnu vezu sa javnim kapitalnim investicijama i ne finansiraju državu, a često ni kompanije. Oni predstavljaju potencijalni multiplikator rasta, naročito u trenutku realizacije infrastrukturnih projekata.
Svaki euro preusmjeren sa pasivnih depozita na tržišta kapitala produbljuje ta tržišta, poboljšava pristup kompanija dugoročnom finansiranju i jača investicioni ciklus.
U tom kontekstu, Unija tržišta kapitala i posrednički instrumenti, poput individualnih investicionih računa, predstavljaju narednu fazu koja može omogućiti snažniji zamah ekonomske aktivnosti u Evropi.
Uloga Unije tržišta kapitala biće da omogući privatnom kapitalu da se osloni na već uspostavljenu infrastrukturu i pokrene novi talas razvoja tržišta.
Ukoliko se ovaj proces sprovede, Evropa će dobiti ne samo snažniju odbranu i razvijenije mreže, već i dublja tržišta kapitala, više sopstvenog dugoročnog kapitala, stabilniji razvojni model i, iznad svega, veću konkurentnost. bankar.me