NOVI SAD, U Srbiji ima čak 18 odsto zajmova koji su klasifikovani u zonu “loši”, što je momentalno najveći procenat u Evropi, kaže Veroljub Dugalić.Dugalić, generalni sekretar Udruženja banaka Srbije, navodi da se kod kredita datih građanima brojka ove godine ustalila i kreće se od 3,4 do 3,6 odsto.
“To nije zabrinjavajuće, ali trend nije dobar, jer prije tri godine kašnjenje za tu kategoriju je bilo 1,5 odsto. Kod privrede je kašnjenje prošlog mjeseca bilo 15,1 odsto. A ključni problem je nelikvidnost”, dodaje on.
Dugalić navodi da “država preko agencija i javnih preduzeća duguje novac mnogim kompanijama, a onda one duguju jedne drugima, pa bankama” i dodaje da se stvorio lanac koji se teško sječe, jer država treba da svoje obaveze izmiri iz budžeta, a već imamo deficit dogovoren s Međunarodnim monetarnim fondom pa država ne može da svoje dugove izmiri odjednom.
On kaže da dobrog rešenja za klijente koji su se zadužili kreditima indeksiranim u švajcarskim francima nema i navodi da je sve do 2009. konverzija u evro bila isplativa ali da su “klijenti koji to čine danas na muci, jer su im dugovanja veća nego na početku otplate”.
“Jedina nada im je da će kurs franka ubuduće padati. Jaka valuta, naime, ne odgovara izvozno orijentisanoj švajcarskoj privredi, jer umanjuje njenu konkurentnost. Zato su Švajcarci već donjeli ograničenja. Jedino što bankari sada mogu jeste da daju grejs period, produže otplatu, klijentu omoguće da neko vrijeme plaća samo kamatu”, smatra Dugalić.
Prvi čovjek UBS kaže i da se, što se tiče pomoći banka ili države ovim dužnicima, “postavlja pitanje zašto samo njima pomagati, jer tu su i klijenti koji vraćaju kredite vezane za evro. A teško da neko može da tvrdi da je njima teže. I zašto da svi mi poreski obveznici plaćamo te dugove ako država pomaže?”
Kada je u pitanju kretanje kamata u narednom periodu, on očekuje da će uslediti pad stopa na duži rok, ali upozorava da to zavisi od ključnih troškova koje banke imaju kada se zadužuju u inostranstvu.
Objašnjava da je veliki trošak za Srbiju tzv. kantri rizik i naš kreditni rejting od –BB, što za sobom povlači veliku premiju od bar 1,2 odsto pa se automatski na kamatu dodaje između dva i tri procenta. Takođe, kaže, tu je i činjenica da se na temelju performansi naše privrede: male produktivnosti, niske konkurentosti, slabe izvozne mogućnosti… teško mogu izvlačiti povoljni zajmovi.
Dugalić kaže da su “jedino što je u Srbiji sigurno i isplativo – sadašnji depoziti u bankama i obveznice stare devizne štednje. Ni na kom drugom mjestu se kod nas ne može tako sigurno i isplativo plasirati novac”.
On dodaje da je štednja u Srbiji na nivou od 7,6 milijardi evra i podsjeća da su građani u jesen 2008. povukli uloge u vrijednosti od milijardu evra a da “sadašnje brojke govore da je problem ne samo prevaziđen, nego da je čak i više novca na štednji”.
“Na to su uticale kamate, ali i odnos povjerenja koje su u prethodne tri godine banke izgradile s klijentima, mada treba reći da je i država tome pomogla jer garantuje 50.000 evra po ulogu”, smatra Dugalić. Dnevnik