BRISEL – Usred eskalacije sukoba na Bliskom istoku koji je paralizovao globalne lance snabdijevanja ukapljenim gasom (LNG), Evropa se u martu okrenula jedinom preostalom izvoru ruskog gasa.
Isporuke kroz gasovod Turski tok su skočile, ostavljajući Brisel pred teškim odlukama dok se energetska bezbjednost kontinenta opasno ljulja, piše Rojters.
Prosječna dnevna isporuka prirodnog gasa ruskog energetskog diva Gasproma u Evropu putem podmorskog gasovoda Turski tok porasla je u martu za 22 odsto u odnosu na prošlu godinu, dostigavši 55 miliona kubnih metara.
Do ovog naglog povećanja došlo je nakon što je Ormuski moreuz, ključna svjetska pomorska ruta kojom prolazi oko 20 odsto globalne nafte i LNG-a, postao zatvorena ratna zona zbog sukoba između Irana, Izraela i SAD.
Istovremeno, napadi na katarsko postrojenje Ras Laffan, najveći svjetski kompleks za izvoz LNG-a, zaustavili su proizvodnju i ostavili evropsko energetsko tržište opasno izloženim, što je dovelo do skoka cijena gasa od čak 70 odsto za samo mjesec dana.
Turska je sada postala jedina tranzitna ruta za ruski gas ka Evropi, nakon što Ukrajina u januaru 2025. godine nije produžila petogodišnji tranzitni ugovor sa Moskvom.
To je strateški značaj Turskog toka podiglo na novi nivo, posebno za zemlje srednje Evrope, prenosi Poslovni dnevnik.
Proračuni zasnovani na podacima evropske grupe Entsog pokazuju da su ukupne isporuke ruskog gasa Evropi preko Turskog toka prošlog mjeseca iznosile 1,7 milijardi kubnih metara, u poređenju sa 1,4 milijarde u martu 2025. godine. Dodatni pritisak stvara i činjenica da su evropska skladišta gasa na kritično niskim nivoima od oko 28 do 30 odsto popunjenosti nakon oštre zime.
Ova situacija produbila je raskol unutar Evropske unije. Dok Brisel insistira na potpunom ukidanju zavisnosti od ruskog gasa do 2027. godine, kako je propisano regulativom (EU) 2026/261, neke članice poput Mađarske i Slovačke tvrde da im takva zabrana ugrožava nacionalnu energetsku bezbjednost.
Dijve zemlje najavile su tužbu protiv Evropske unije, ističući da bez ruskog gasa ne mogu izbjeći industrijski kolaps.
U međuvremenu, evropski povjerenik za energetiku Dan Jorgensen upozorio je da se cijene energenata neće vratiti na “normalne” u doglednoj budućnosti, čak i ako se tenzije na Bliskom istoku smire, a Evropska komisija priprema hitan paket mjera za pomoć domaćinstvima i kompanijama.
Zbog novonastale krize i prekida isporuka sa Bliskog istoka, evropski kupci prinuđeni su da se na svjetskom tržištu takmiče sa azijskim zemljama za ograničene količine LNG-a, pri čemu su azijski kupci spremni da plate i do šest dolara više.
U takvim okolnostima, ruski gas iz gasovoda, uprkos političkoj osjetljivosti, postao je jeftinija alternativa.
Gasprom, koji od početka 2023. ne objavljuje svoje mjesečne statistike, nije odgovorio na zahtjev za komentarom, a prema Reutersovim proračunima, izvoz gasa te kompanije u Evropu prošle godine pao je na samo 18 milijardi kubnih metara, što je najniži nivo od sredine 1970-ih.
Putin dodatno zaoštrava retoriku dok Evropa balansira na ivici nestašica. U martu je izjavio da bi Rusija mogla razmotriti potpunu obustavu isporuke gasa Evropi i prije roka koji je postavila EU za 2027. godinu, sugerišući preusmeravanje preostalih količina na rastuća tržišta u Kini.
Ova pretnja dolazi u trenutku kada se Evropska unija približava ključnim rokovima za prekid saradnje sa Rusijom: zabrana uvoza ruskog LNG-a stupa na snagu 25. aprila, a zabrana uvoza gasa iz gasovoda putem kratkoročnih ugovora 17. juna. Za poređenje, ruski izvoz gasa u Evropu na svom je vrhuncu 2018. i 2019. godine iznosio oko 180 milijardi kubnih metara godišnje. B92/Poslovni dnevnik