LONDON – Evropski potrošači uglja teže da umjesto ruskih pošiljki nadomjeste uvoz iz drugih dijelova svijeta što je povećalo uvoz u ključno čvorište za više od trećine i pomoglo da se popune ozbiljno iscrpljene zalihe.
Ugalj se slio u region Antverpen-Roterdam-Amsterdam (ARA) koji je ogromno transportno čvorište za energiju i robu. U prvoj polovini ove godine, a uvoz je porastao za 35 odsto na 26,9 miliona tona u poređenju sa istim periodom prošle godine, prema podacima Kpler-a.
To je pomoglo ARA da se zalihe uglja udvostruče na skoro 6,6 miliona tona koje su pale na petogodišnji minimum u prvom kvartalu. Zalihe su sada blizu rekordnih nivoa viđenih u 2019, prema Kpler-u. Sa druge strane, rast uvoza doprinosi velikim zagušenjima u lukama.
Isporuke rastu dok se region bori da izbjegne kupovinu od Rusije zbog rata sa Ukrajinom, rekao je Matthew Boyle, vodeći analitičar za suve rasute terete, gas i LNG u Kpler Insight.
U popunjavanju praznine pomaže više uglja iz SAD, Kolumbije i Australije – zemalja koje imaju tendenciju da proizvode kvalitetniji ili materijal visoke kalorične vrijednosti koji oslobađa više toplote i energije kada se sagore.
Konkurencija za ugalj, za koji se smatrao da je prošlost, eskalira kako proizvođači električne energije širom Azije i Evrope nastoje da obezbijede dodatne isporuke usred energetske krize.
Njemačka i Austrija oživljavaju elektrane na ugalj, koje su bile van upotrebe, kao odgovor na ograničenja isporuke gasa iz Rusije, dok Japan i Južna Koreja prave zalihe goriva uoči toplijeg ljetnog vremena.
Sve veća globalna nestašica goriva dovela je do porasta cijena, a evropski referentni fjučers uglja za godinu dana unaprijed dostigao je rekord u junu.
Australijski izvoznici, uključujući kompaniju Whitehaven Coal Ltd. iz Sidneja, imali su zahteve za snabdijevanje od evropskih zemalja, uključujući Poljsku, a kompanija je ranije ponudila 70.000 tona uglja u vladinom paketu pomoći koji je poslat Ukrajini.
Ogromne razlike između evropskih i australijskih cijena omogućile su trgovcima da šalju terete iz azijsko-pacifičkog regiona, čak i nakon što se uzmu u obzir visoki troškovi isporuke za duže putovanje.
Jedan dio indonežanskog uglja lošeg kvaliteta takođe je stigao u Evropu, iako je Kpler rekao da su vjerovatno pomiješani sa američkim materijalom sa većom kalorijskom vrednošću.
Veliki priliv pošiljki uglja pogoršava zastoj u lukama.
“Vidimo veoma veliku gužvu u glavnim evropskim lukama”, rekao je Abhinav Gupta, analitičar za suvo rasute transporte u Braemar-u.
Broj brodova za rasuti teret koji čekaju na sidru popeo se na 71 u oblasti kod Antverpena, Roterdama i Amsterdama od 29. juna, što je trostruko više od petogodišnjeg proseka od 24 broda za ovo doba godine.
Trenutno vrijeme čekanja za brodove za ugalj iznosi oko 10 dana, prema Kpler-u, koji je rekao da su niski vodostaji na Rajni takođe doprinijeli kašnjenju. Očekuje se da će se to poboljšati do sredine jula.
Terminali za ugalj su trenutno u punom kapacitetu skladištenja, a transport velikih količina goriva u unutrašnjost „postao je izazov u poslednjih nekoliko nedelja“, saopštila je luka u Roterdamu.
Situaciju je zakomplikovala nestašica barži, rečeno je, jer su mnoga plovila povezana sa ukrajinskim izvozom rude gvožđa i žitarica. Bloomberg