PARIZ – Svjetska ekonomija će ove godine naglo usporiti zbog rata u Ukrajini koji je smanjio kupovnu moć građana, a Evropa će trpjeti najteže posljedice, upozorila je Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD).
U 2023. rast bi trebalo da se malo uspori, na 2,75 odsto, izračunali su u izvještaju objavljenom u srijedu.
Najteže će biti pogođene evropske ekonomije, koje su najviše izložene ratu kroz uvoz energenata i prihvat izbjeglica.
Ekonomija evrozone ove godine će rasti 2,6 odsto, upola slabije nego 2021, procjenjuje OECD, a sljedeće godine aktivnost će usporiti na samo 1,6 odsto.
Očekuje se da će inflacija ove godine dostići sedam odsto, a 2023. usporiti na 4,6 odsto, izračunali su.
Njemačka privreda porašće ove godine 1,9 odsto, a 2023. godine 1,7 odsto, pošto će oporavak od korona krize otežati rat u Ukrajini i embargo na rusku naftu.
Francuskoj prognoziraju 2,4 odsto rasta u ovoj godini, koji bi u 2023. trebao da uspori na 1,4 odsto.
Zbog rata će italijanski BDP ove godine porasti za samo 2,5 odsto, nakon skoka od 6,6 odsto u 2021. Usporiće na 1,2 odsto sljedeće godine.
Očekuje se da će Španija ove godine zabilježiti stopu rasta od 2,2 odsto zbog povećane neizvjesnosti, visoke inflacije i slabije spoljne tražnje.
Britanski BDP će ove godine porasti 3,6 odsto, a 2023. stagnirati, prema proračunima OECD-a.
Američka ekonomija će ove godine rasti 2,5 odsto, nakon rasta od 5,7 odsto u 2021, pošto će problemi sa snabdijevanjem, više cijene nafte i brži tempo normalizacije monetarne politike usporiti aktivnosti više nego što se očekivalo, saopštio je OECD.
Procjenjuje se da će u 2023. rast usporiti na 1,2 odsto.
Japan je zaustavio talas zaraze omikronom korona virusom, tako da se očekuje da će ekonomija rasti 1,7 odsto i 1,8 odsto 2023. ove godine.
Zbog pandemijskih ograničenja, kineska ekonomija je naglo usporila i ove godine će rasti za samo 4,4 odsto, a zatim će se ubrzati 2023. sa projektovanom stopom rasta od 4,9 odsto, procjenjuje OECD.
Na indijsku ekonomiju negativno utiče rat u Ukrajini, s obzirom na njenu zavisnost od uvoza energenata. Tako bi rast indijskog BDP-a u fiskalnoj 2022. godini trebalo da uspori na 6,9 odsto, a na 6,2 odsto u 2023. godini.
Istovremeno, sukob Rusije i Ukrajine umanjio je nade da bi visoka inflacija izazvana prekidima snabdijevanja tokom pandemije Covida 19 širom sijveta mogla uskoro da oslabi.
Kako su Rusija i Ukrajina vodeći dobavljači mnogih sirovina, njihove cijene su naglo porasle zbog rata.
Ako se nešto ne preduzme, postoji velika opasnost od krize u snabdijevanju hranom, upozorio je OECD. Poslovni dnevnik