BRISEL, Kao tinejdžer u “raljama” adolescencije, evro je upadao iz krize u krizu posljednjih godina, ali je ipak uspio da zadobije čvrstu podršku širom 19-člane evrozone, naročito među novom generacijom mladih ljudi koji nisu ni koristili prethodne nacionalne valute svojih zemalja, prenosi agencija Frans pres.
Evro je uveden 1. januara 1999. godine, i prvobitno je postojao samo kao virtuelna valuta u računovodstvenim i finansijskim transakcijama. Od 1. januara 2001. godine u opticaj ulaze novčanice i kovanice evra.
Grafički simbol evra “€” izveden je iz grčkog slova epsilon i označava prvo slovo riječi Evropa, a dve paralelne linije trebalo bi da simbolizuju stabilnost jedinstvenog evropskog novca.
Kovanice u svim zemljama imaju isto lice, ali je naličje dizajnirano u svakoj zemlji drugačije. Tako se na primjer Austrija opredjelila za Mocarta, a Irska za keltsku harfu.
Sa druge strane, papirne novčanice evra nikada ne prikazuju ljude ili stvarna mjesta, već samo ilustracije fiktivne arhitekture.
Kako ocjenjuje AFP, uvođenje evra nije rezultiralo ljubavlju na prvi pogled, jer su ga mnogi građani doživjeli kao prelazak na nepoželjna poskupljenja.
U Njemačkoj, novoj valuti je dat nadimak “teuro”, nastao spajanjem njemačke riječi “tojer (teuer) – skupo” i evra.
Takav stav prema evru je, međutim, vremenom splasnuo, zahvaljujući lakoći putovanja i prekograničnog poslovanja, i odsustvu brige o fluktuaciji kurseva.
Danas, 56 odsto ljudi u 19-članom bloku smatra da je postojanje evra dobra stvar za njihovu zemlju, pokazali su rezultati ankete Evropske komisije u kojoj je učestvovalo 17.500 građana evrozone.
Među onima starosti od 15 do 24 godine, evro je podržalo čak 68 odsto. Tanjug