BRISEL, Poslanica Evropskog parlamenta Juta Haug predložila je da EU ima sopstveni porez tako što bi, na primjer, jedan procenat od poreza na dodatu vrijednost zemalja članica direktno odlazio u briselsku kasu.
Prijedlog o uvođenju novog sistema prihoda EU podržali su poslanici nekih drugih partija – Gij Verhovstad, šef liberala u Evropskom parlamentu, i Alen Lamasur, konzervativni predsjednik Odbora za budžet.
“Tada bi bio kraj tom glupom sistemu neto davalaca i neto primalaca. I za građane zemalja članica bilo bi bolje kada bi mogli da se koncentrišu na pitanje: šta Evropska unija radi sa novcem od našeg poreza”, rekla je Haugova.
Prema tom prijedlogu, porez koji bi ubirala EU mogao bi biti porez na kerozin, planirani porez na finansijske transakcije i dio poreza na višak vrijednosti u zemljama članicama.
Juta Haug smatra da bi onda bilo sasvim jasno koliko novca stiže u Brisel. “U Njemačkoj porez na dodatu vrijednost iznosi 19 odsto, ubuduće bi mogao biti 18 odsto, a jedan procenat pripadao bi budžetu Evropske unije”, rekla je ona.
Ovaj prijedlog ima minimalne izglede na uspjeh, i pored toga što usvajanju budžeta EU svaki put prethodi veliko natezanje između zemalja koje daju više u budžet, a dobijaju manje iz njega i onih kod kojih je slučaj obrnut.
Njemački ministar finansija Volfgang Šojble rekao je da sada nije trenutak za evropski porez. “Sve u svoje vrijeme, možda će doći vrijeme i za evropski porez, ali sada nije trenutak”, rekao je on.
Fridrih Hajneman iz Centra za evropska privredna istraživanja smatra da bi i u tom slučaju bilo natezanja oko budžeta. “Svaki poslanik, svaka vlada ima interes da dobije što više novca iz budžeta i tu ni evropski porez ništa ne mijenja”, rekao je on.
Prema njegovom mišljenju, za običnog građanina budžet ni u tom slučaju ne bi bio ništa transparentniji, a prednost sadašnjeg sistema je što primorava briselsku birokratiju na štednju.
Sada Evropska unija zavisi od doprinosa iz nacionalnih budžeta – članice daju Briselu otprilike jedan procenat društvenog proizvoda. U principu, stvar je pogađanja koliko će ministri finansija zaista uplatiti u zajednički budžet, a koliko će iz njega dobiti u vidu subvencija za poljoprivredu ili podsticanje regionalnog razvoja.