TESLIĆ – Elektronska uprava u Bosni i Hercegovini u samim je začecima, a institucije ne treba da čekaju izradu regulative, već da idu u proces razvijanja elektronskih servisa kako bi uhvatile korak s vremenom i olakšali posao sebi, građanima i poslovnim subjektima.
Drugog dana “Digitalne konferencije D days”, koja je održana u Tesliću, istaknuto je da je u zakonskom smislu u Bosni i Hercegovini neophodno uraditi mnogo promjena, ali ne treba upasti u zamku da se radi proizvoljno i da se zakonska regulativa mijenja od slučaja do slučaja. Takođe, naglašeno je da treba gledati rješenja iz okruženja i svijeta, ali prije svega utvrditi šta je ono što treba građanima i privredi.
“Ne treba prepisati iskustva i sisteme iz nekih drugih zemalja, moraju se stvari prilagođavati domaćem tržištu“, rekla je Vesna Nikolić, ekspert iz oblasti reforme digitalizacije javne uprave, dodajući da važne i dobre trendove svakako treba prihvatiti.
Prema određenim procjenama, već 2030. ili 2035. godine u Evropi, ali i regionu, može se očekivati da bude bespapirno poslovanje i pred državnom administracijom je veliki posao, a osim neophodne infrastrukture i finansijskih resursa jedan od većih problema biće edukacija službenika, koji po pravilu nisu spremni na promjene i teško mijenjaju usvojene navike.
“Softverska rješenja su daleko odmakla i ne postoji nijedna tehnička i tehnološka prepreka, ali ako to neko neće da koristi – od toga nema ništa“, rekla je Nikolićeva.
Na panelu “Mrzim šaltere, hoću da obavim sve od kuće” istaknuto je da ukoliko se budu čekala zakonska rješenja – neće se napraviti ništa i same institucije moraju da preuzmu rizik, a službenici ne treba da se plaše da će neko njihovo rješenje pasti na sudu.
“Treba dobro zasukati rukave, definisati ključne registre, a to su registar građana, poslovnih subjekata i nepokretnosti jer na njih se naslanja sve ostalo. Sad kad bi se počelo raditi rezultat bi došao za nekoliko godina“, rekao je Goran Drakulić, IT stručnjak.
Jedan od problema u Bosni i Hercegovini kada je riječ o reformi uprave je i pitanje nadležnosti, što najbolje pokazuje primjer elektronskog potpisa u vezi s kojim su prepucavanja trajala godinama. Posljedica toga danas je da BiH u dobroj mjeri kasni s tim u odnosu na zemlje regiona, gdje već postoje ozbiljni e-servisi koji građanima olakšavaju komunikaciju sa nadležnim službama, ali i samim službama omogućavaju komunikaciju unutar same javne uprave.
“Republika Srpska bila je prva u BiH koja se počela baviti elektronskim potpisom i važno je da brani svoje nadležnosti u toj oblasti. Zakonodavstvo o elektronskom potpisu postoji već godinama i taj zakonodavni odbor daje prostor za djelovanje. Pred Republikom Srpskom je puno posla i nikada se neće sve završiti“, rekao je Denis Turkanović iz Ministarstva za naučnotehnološki razvoj, visoko obrazovanje i informaciono društvo.
Stručnjaci iz oblasti informacionih tehnologija tokom panela upozorili su i da se informacioni sistemi vrlo lako mogu pretvoriti u dezinformacione ukoliko ne bude jasno propisano šta treba da sadrže i kako i u kojem vremenu se ažuriraju. Ukoliko se baze podataka budu punile bespotrebnim informacijama, ti podaci postaće beskorisni. Nezavisne