BERLIN, Vaš televizor ili mobilni telefon su se pokvarili tek što je istekao garantni rok? Možda to i nije slučajnost. Nezavisni stručnjaci su uvjereni kako proizvođači namjerno prave proizvode koji će se kvariti – da bi prodali nove.
Već školski primjer kako se proizvođačima jednostavno ne isplati proizvoditi nešto što će trajati gotovo vječno jeste svojevremena pojava ženskih čarapa od vještačke svile (najlona). U reklamama su te čarape izlagali svim mogućim iskušenjima, čak su vukli automobile sa parom ženskih čarapa – koje su ostale čitave kao da su upravo izašle iz fabrike.
Takav proizvod je loš posao – jer što da fabrike rade i kome da prodaju, ako se nose čarape koje će trajati godinama ili uređaji koji će trajati desetljećima? Time je rođen razmjerno složen izraz “planirana obsolencija”, gdje su ženske čarape i napravljene tako da potraju samo određeno vrijeme – a svaka žena zna da joj ponekad “pukne očica” već kad navlači čarapu po prvi put. Nezavisni stručnjaci su uvjereni: to nije tek kuknjava starijih građana kako je sve “prije bilo bolje”, nego su mnogi predmeti i proizvedeni tako da traju samo ograničeno vrijeme, od električnih sijalica pa do vrhunskih elektronskih uređaja i mehaničkih dijelova – na primjer u automobilima.
Često se čini kako je glavni argument ugraditi manje kvalitetan dio u neki proizvod njegova manja cijena. To u pravilu nije tačno: trošak samih materijala ugrađenih u nekom proizvodu je u pravilu beznačajan u usporedbi s drugim troškovima proizvodnje.
Drugim riječima, jedva da ima razlike na konačnoj cijeni da li je negdje ugrađen zupčanik od nekvalitetne plastike ili od vrhunskog čelika: glavni trošak je na koncu radnik ili stroj koji će taj zupčanik postaviti tamo gdje spada. Korišćen materijal čini tek nekoliko procenta u konačnoj cijeni proizvoda.
Neki proizvodi su čak konstruirane zaista da varaju potrošače i jedna grupa hakera iz Rusije je malo bolje pogledala, kako je složen program tiskača (printera) za računala. Otkrili su da je u mnogima od njih ugrađen jedan integrirani krug koji tačno broji ispisane stranice – i nakon nekog vremena javlja kvar na stroju, makar je sa pisačem sve u redu. Na internetskoj stranici tih hakera se nudi mali program da bi se taj brojač u čitavom nizu modela tiskača “vratio na nulu” – i u pravilu on nakon toga radi kao da se ništa nije dogodilo.
Steffan Schridde je pokrenuo internet stranicu na kojoj potrošači mogu prenijeti svoja iskustva sa raznim uređajima koji imaju “namjerno ugrađene slabe tačke”.
“Proizvođači očito ne razmišljaju mnogo o dugovječnosti nekog proizvoda nego u njega ulažu tačno toliko novca koliko je potrebno da funkcioniše u razdoblju od tri godine.”
Nakon tri godine gotovo svugdje ističe pravo kupca da se pozove na jamstvo ili grešku u proizvodnji. Posjetioci njegove internet-stranice se najviše žale na čuvene proizvođače elektroničkih uređaja: Epson, Brother, Philips, Apple, a na vrhu ljestvice je južnokorejski gigant Samsung.
Dominik Enste iz Instituta za njemačku privredu u Kölnu može potvrditi kako je proizvođačima u interesu prodavati proizvod koji će se pokvariti.
“Proizvođači ne drže mnogo do dugovječnosti svojih proizvoda. Time se ne osvrću na ekološka načela, a krše i društvenu odgovornost koju oni imaju.”
Sve kraći ciklusi trajanja elektronskih uređaja opterećuju novčanik kupaca, ali i povećavaju potražnju za sirovinama. Za elektroničke uređaje su potrebne mnoge rijetke kovine, od zlata i bakra pa do elemenata o kojima nismo niti učili na satovima hemije i čija je proizvodnja izuzetno zahtjevna. Ne samo da se u njihovoj eksploataciji troši mnogo energije, nego se i uveliko zagađuje okoliš.
Dominik Enste tvrdi da za to nisu krivi samo proizvođači, nego i kupci. Mnogi žele imati samo najnovije proizvode i biti uvijek u trendu. A kad i kupac obraća pažnju samo na cijenu proizvoda, onda su i proizvođači prisiljeni raditi proizvode koji će “držati vodu dok majstori ne odu”.
Ekonomski zakon načelno tvrdi kako velika potražnja izaziva povećanje proizvodnje. Ona pak dovodi do pada troškova, ali i do ukupnog privrednog rasta i porasta blagostanja. Ta “planirana obsolencija” krši taj ekonomski zakon, jer se troši novac i sirovine tek da bi se održalo postojeće stanje – uz izazivanje golemih troškova za reciklažu i odlaganje otpada.
Iako se u trgovini već možete pitati, ima li uopšte još proizvoda koji su proizvedeni da traju vječito, Enste smatra da je ipak na kupcima moć da se nešto promijeni.
“Pitanje glasi: hoću li kupiti dva proizvoda u pet godina ili jedan koji će trajati pet godina?”
Jer ako se zbroji, koliko su koštali nekvalitetni proizvodi, potvrđuje se ona stara mudrost: škrtica uvijek troši dva put. Deutsche Welle
1 komentar
Molimo Vas da pročitate sledeća pravila prije komentarisanja:
Komentari koji sadrže uvrede, nepristojan govor, prijetnje, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni. Nije dozvoljeno lažno predstavljanje, ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Molimo Vas da se u pisanju komentara pridržavate pravopisnih pravila. Komentare pisane isključivo velikim slovima nećemo objavljivati. Zadržavamo pravo izbora i skraćivanja komentara koji će biti objavljeni. Mišljenja sadržana u komentarima ne predstavljaju stavove poslovnog portala CAPITAL.ba. Komentare koji se odnose na uređivačku politiku možete poslati na adresu [email protected]
Чињеница је да производи у задње време трају који месец иза истека гаранције. То је мач са две оштрице. Пумпе за централно грејање “Север” (Willo) је била изузетно квалитетна, поседујем је од 1983.г. и још увек ради, међутим, у задње време постаје правило да се покваре који месец иза двогодишње гаранције. Добио сам од продаваца то објашњење и да их више не наручују иако су 20% биле јефтиније од осталих марки. Сходно томе, нека се замисли фабрика шта ће добити с тим и таквим радом и да је годинама грађена слика доброг производа отишла низ воду, а купци отишли код конкуренције. Мој савет свим произвођачима, задржите квалитет и трајност, а нове купце ће те добити тиме што углавном људи још увек немају те производе, па ће се сазнањем да је то квалитетно и трајно определити за њих кад купују. Друга ствар, код компјутера, изузетно су трајни, али морално се рабате, застаревају, па самим тим увек се продају нови и нови, а не зато што су се покварили. Дневна новина је врло кварљива роба, ма где је држали, свежа је до сутрадан. На крају мислим да важне и квалитетне компаније које производе технику неће желети да баце свој имиџ који су стварали чак читав век, баце за пар година под ноге.