BANJALUKA, Zajednička igra na sreću, u kojoj bi učestvovale sve države s prostora bivše SFRJ, mogla bi da počne već 2011. godine, prenosi Dojče vele.
Lutrije država koje su do 1990. godine sačinjavale Socijalističku Federativnu Republiku Jugoslaviju održale su nedavno u Sarajevu sastanak, na kojem je razmatrana mogućnost započinjanja projekta zajedničke (jedinstvene) lutrije, prenosi ovaj medij.
U Državnoj lutriji Srbije ne žele da komentarišu ideju ni da spekulišu o datumu i uslovima započinjanja ovog projekta.
Predstavnici srbijanske lutrije prisustvovali su nedavnom sastanku nacionalnih lutrija u Sarajevu i u kratkom saopštenju naveli da se na projektu radi od 2007. godine i da je to bio jedan u nizu sastanaka na kojem se ideja razrađuje. U saopštenju se još dodaje da je sve još u fazi pregovora.
Ipak, u toj lutriji su rekli da je zvanično potvrđeno da će u sprovođenje te ideje biti uključene lutrije Bosne i Hercegovine, Republike Srpske, Hrvatske, Slovenije, Makedonije, Crne Gore i Srbije, ali ne i lutrije Kosova, kako su pisali neki sarajevski mediji.
Uzdržanost u komentarima pokazali su i predstavnici svih ostalih lutrija, osim predstavnika takve organizacije u Bosni i Hercegovini, koji ističu da nije reč o ujedinjavanju, već o ekonomskom interesu državnih lutrija, koje žele da prevaziđu ograničenja njihovih nacionalnih tržišta.
Direktror Lutrije BiH, Edem Pašukan, rekao je za agenciju Rojters da, ukoliko i zvanično bude postignut sporazum o početku zajedničke igre na sreću, ugovore će morati da odobre državni regulatori svake od lutrija, odnosno vlade.
Za sada se kao datum eventualnog početka održavanja zajedničke lutrije ovih država spominje sredina 2011. godine.
Osim u BiH, i u Sloveniji i Hrvatskoj zvaničnici su potvrdili da postoji interes za taj projekat.
Inače, dok zvaničnici državnih lutrija i dalje pregovaraju, koncept igre već je ustanovljen.
Fondovi i nagrade biće obračunavani u nacionalnim valutama, a osnovna valuta biće evro. Cijena učešća u igri i iznos dobitaka biće jedinstveni. Koristiće se osnovni model već dobro poznatog lotoa, s tim da je za sada najizvjesnije da će biti korišćen sistem pet od 50 brojeva.
Polazna osnova jeste da se s većim brojem učesnika povećava i glavna nagrada, a s druge strane, države potpisnice trebalo bi da ravnopravno raspodijele zarađen novac, kaže za Dojče vele Vladimir Gligorov, ekspert Bečkog instituta za međunarodno upoređivanje ekonomija.
Najave o ekonomskoj koristi državama pojedinačno i uticaj na brži tok evropskih integracija Gligorov vidi kao dio političkog marketinga, a razlog zašto su sve države pokazale zainteresovanost jeste što je time povećan prihod za državni budžet. Fokus
Eksju “sedmica” dogodine
